DOKK / manpages / debian 10 / man-db / man.1.sr
MAN(1) Помагало страничара упутства MAN(1)

НАЗИВ

man - сучеље за упутства упута на мрежи

УВОД

man [-C датотека] [-d] [-D] [--warnings[=упозорења]] [-R кодирање] [-L језик] [-m систем[,...]] [-M путања] [-S списак] [-e проширење] [-i|-I] [--regex|--wildcard] [--names-only] [-a] [-u] [--no-subpages] [-P страничар] [-r упит] [-7] [-E кодирање] [--no-hyphenation] [--no-justification] [-p ниска] [-t] [-T[уређај]] [-H[прегледник]] [-X[тпи]] [-Z] [[одељак] страница[.одељак] ...] ...
man -k [apropos опције] регуларни_израз ...
man -K [-w|-W] [-S списак] [-i|-I] [--regex] [одељак] појам ...
man -f [шта-је опције] страница ...
man -l [-C датотека] [-d] [-D] [--warnings[=упозорења]] [-R кодирање] [-L језик] [-P страничар] [-r упит] [-7] [-E кодирање] [-p ниска] [-t] [-T[уређај]] [-H[прегледник]] [-X[тпи]] [-Z] датотека ...
man -w|-W [-C датотека] [-d] [-D] страница ...
man -c [-C датотека] [-d] [-D] страница ...
man [-?V]

ОПИС

%ман% јесте системски страничар упутства. Сваки аргумент странице дат %ман%у је обично назив програма, помагала или функције. Страница упутства придружена сваком од ових аргумената онда бива пронађена и приказана. одељак, ако је достављен, ће усмерити %ман%а да тражи само у том одељку упутства. Основна радња је претрага у свим доступним одељцима пратећи унапред одређен редослед („1 n l 8 3 2 3posix 3pm 3perl 3am 5 4 9 6 7“ као прво, осим ако није преписано смерницом ОДЕЉАК у /etc/manpath.config), и приказивање само прве пронађене странице, чак и ако страница постоји у неколико одељака.

Табела испод показује бројеве одељака упутства за којима следе врсте страница које садрже.

1 Извршни програми или наредбе конзоле
2 Системски позиви (функције које обезбеђује језгро)
3 Позиви библиотека (функције у библиотекама програма)
4 Посебне датотеке (обично се налазе у „/dev“)
5 Записи датотека и одредбе нпр. „/etc/passwd“
6 Игре
7 Разно (укључујући макро пакете и одредбе), нпр. man(7), groff(7)
8 Наредбе администрирања система (обично само за администратора)
9 Рутине језгра [не стандардно]

Страница упутства се састоји од неколико одељака.

У споразумне називе одељака спадају НАЗИВ, СИЖЕ, ПОДЕШАВАЊА, ОПИС, ОПЦИЈЕ, СТАЊЕ ИЗЛАЗА, ПОВРАТНА ВРЕДНОСТ, ГРЕШКЕ, ОКРУЖЕЊЕ, ДАТОТЕКЕ, ИЗДАЊА, САГЛАСНО СА, НАПОМЕНЕ, ГРЕШКЕ, ПРИМЕР, АУТОРИ, и ВИДИТЕ ТАКОЂЕ.

Следеће одредбе се примењују на одељак СИЖЕ и могу бити коришћене као водиље у другим одељцима.

подебљани текст куцајте тачно као што пише.
искошени текст замените одговарајућим аргументом.
[-abc] било који или сви аргументи унутар [ ] су изборни.
-a|-b опције раздвојене спојком „|“ не могу бити коришћене заједно.
аргумент ... аргумент се понавља.
[израз] ... читав израз у угластој загради „[ ]“ се понавља.

Тачно исписивање може да се разликује у зависности од излазног уређаја. На пример, ман углавном неће бити у могућности да исписује искошеним словима када је покренут у терминалу, и уместо тога ће користити подвучени или обојени текст.

Наредба или илустрација функције је образац који треба да одговара свим могућим призивима. У неким случајевима се саветује илустровање неколико нарочитих призива као што је показано у одељку СИЖЕ ове странице упутства.

ПРИМЕРИ

Приказује страницу упутства за ставку (програм) ls.
Приказује страницу упутства за макро пакет ман из одељка 7.
Приказује, у наставку, све доступне уводе страница упутства које се налазе унутар упутства. Могуће је изаћи између наредних приказа или прескочити било који од њих.
Обликује страницу упутства на коју упућује алијас, обично страница упутства конзоле, у основни запис трофф-а или грофф-а и спаја је на штампач под називом ps. Основни излаз грофф-а је обично Пост скрипт. „man --help“ треба да упозори који процесор је повезан са опцијом „-t“.
Ова наредба ће распаковати и обликовати изворну страницу упутства нрофф-а ./foo.1x.gz у датотеку независну од уређаја (dvi — device independent). Преусмеравање је неопходно јер опција -T доводи до тога да излаз бива усмерен на стандардни излаз без страничара. Излаз се може видети програмом као што је „xdvi“ или даље обрађен у Пост скрипт употребом програма као што је „dvips“.
Тражи кратке описе и називе страница упутства за кључну реч printf као регуларан израз. Испсиује било које поклапање. Исто што и „apropos printf.“
Тражи странице упутства на које упућује „smail“ и испсиује кратке описе било које нађене. Исто што и „whatis smail.“

ПРЕГЛЕД

Многе опције су доступне %ман%у како би кориснику дао што више прилагодљивости. Измене могу бити начињене у путањи претраге, редоследу одељака, обрађивачу излаза, и другим понашањима и радњама наведеним испод.

Ако је подешено, разне променљиве окружења се пропитују да би се одредила радња %ман%а. Могуће је подесити променљиву „catch all“ $MANOPT било којој ниски у запису линије наредби са изузетком да сви размаци коришћени као део аргумента опције морају бити означени као прелом реда (постављањем контра косе црте испред њих). %ман% ће обрадити $MANOPT пре обраде сопствене линије наредби. Те опције које захтевају аргумент ће бити преписане истим опцијама нађеним на линији наредби. За поништавање свих опција подешених у $MANOPT, -D може бити наведено као почетна опција линије наредби. То ће допустити %ман%у да „заборави“ опције наведене у $MANOPT иако морају још увек бити важеће.

Помагало страничара упутства упаковано као ман-дб користи повећано коришћење остава базе података пописа. Ове оставе садрже податке о томе где свака страница упутства може бити пронађена на систему датотека и шта садржи њено шта-је (кратак опис странице упутства на мрежи), и допушта %ман%у да ради брже него када би морао да претражује систем датотека сваки пут да би нашао одговарајућу страницу упутства. Ако је затражено коришћење опције -u, ман ће осигурати да оставе остану доследне, што може довести до потребе за ручним покретањем програма да би се освежиле традиционалне текстуалне шта-је базе података.

Ако %ман% не може да пронађе %мандб%-ом започету базу података пописа за посебном хијерархијом странице упутства, још увек ће тражити захтеване странице упутства, иако ће уопштавање датотека бити неопходно зарад претраживања унутар те хијерархије. Ако %шта-је% или apropos не успеју да пронађу попис покушаће да извуче податке из традиционалне базе података шта-је.

Ова помагала подржавају сажете изворне нрофф датотеке које имају, по основи, проширења .Z, .z и .gz. Могуће је руковати са било којим проширењем сажимања, али тај податак мора бити познат у време превођења. Такође, по основи, сваки добијени кат пакет је сажет употребом gzip-а. Свака „општа“ хијерархија странице упутства као што је „/usr/share/man“ или „/usr/X11R6/man“ може имати сваки директоријум као хијерархију своје кат странице. По обичају кат странице су смештене под истом хијерархијом као и странице упутства, али због разлога наведених у Стандарду хијерархије датотека (FHS), може бити боље ускладишти их негде другде. За појединости како ово да урадите, прочитајте manpath(5). За појединости због чега да урадите ово, прочитајте стандард.

Међународна подршка је доступна с овим пакетом. Страницама упутства на матерњем језику можете приступити (ако су доступне на вашем систему) путем функција језика. Да покренете такву подршку, неопходно је да подесите променљиву окружења $LC_MESSAGES, $LANG или неку другу зависно од система на локалитет вашег језика, обично наведеном у запису заснованом на ПОСИКС-у 1003.1:

<језик>[_<област>[.<кодни-распоред>[,<издање>]]]

Ако је жељена страница доступна на српском, биће приказана уместо стандардне странице (обично амерички енглески).

Подршка за међанародне каталоге порука је такође присутна у овом пакету и може бити покренута на исти начин, само ако је доступна. Ако увидите да странице упутства и каталози порука достављени уз овај пакет нису доступни на српском језику а желели бисте да их доставите, обратите се одржаваоцу који ће руководити том делатношћу.

За податке који се односе на друге функције и проширења доступна с овим страничаром упутства, прочитајте документа која иду уз пакет.

ОСНОВНО

%ман% ће тражити жељене странице упутства унутар остава база података пописа. Ако је дата опција -u, обавља се провера доследности оставе да би се осигурало да базе података тачно осликавају систем датотека. Ако је ова опција увек дата, обично није потребно покренути %мандб% након што су оставе направљене, осим ако се остава не оштети. Међутим, провера доследности оставе може бити спора на системима са великим бројем инсталираних страница упутства, тако да се не обавља по основи, а администратори ситема могу пожелети да покрену %мандб% једном недељно како би одржали свежину остава база података. Зарад спречавања проблема изазваних застарелим оставама, %ман% ће се пребацити на уопштавање датотеке ако претрага оставе не успе, баш као што би урадио ако остава не би била присутна.

Након проналажења странице упутства, обавља се провера како би се сазнало да ли већ постоји односна предобликована „кат“ датотека и да ли је новија од нрофф датотеке. Ако постоји и ако јесте, та предобликована датотека се (обично) распакује и затим приказује, употребом страничара. Страничник може бити наведен на бројне начине, или ће се у супротном пребацити на основни коришћени (погледајте опцију -P за појединости). Ако се не пронађе ниједна кат или је старија од нрофф датотеке, нрофф се пропушта кроз разне програме и одмах се приказује.

Ако кат датотека може бити створена (ако постоји потребан кат директоријум и ако има одговарајућа овлашћења), %ман% ће у позадини сажети и ускладиштити кат датотеку.

Пропусници се дешифрују на бројне начине. Као прво, испистује се опција линије наредби -p или променљива окружења $MANROFFSEQ. Ако -p није коришћено а променљива окружења није подешена, почетни ред нрофф датотеке се обрађује за ниском предобрађивача. Да би садржао исправну ниску предобрађивача, први ред мора да изгледа као

'\" <ниска>

где ниска може бити било која комбинација слова описаних опцијом -p испод.

Ако ниједан од горњих поступака не обезбеди никакав податак пропусника, користи се основни скуп.

Спојка обликовања је сачињена од пропусника и главног обликовача (nroff или [tg]roff са -t) и извршена. У супротном, ако постоји извршни програм „mandb_nfmt“ (или „mandb_tfmt“ са -t) у корену ман стабла, онда се он извршава. Бивају му прослеђени изворна датотека упутства, ниска предобрађивача, и по могућству уређај наведен помоћу -T или -E као аргументи.

ОПЦИЈЕ

Ниједна опција аргумента која је удвостручена било на линији наредби, у $MANOPT, или у оба, није штетна. За опције које захтевају аргумент, свако удвостручавање ће преписати претходну вредност аргумента.

Опште опције

Користи ову корисничку датотеку подешавања радије него основну „~/.manpath“.
Исписује податке прочишћавања.
Ова опција се обично користи као прва опција и поново подешава понашање %ман%а на његово основно. Користи се за поништавање оних опција које су можда подешене у $MANOPT. Свака опција која долази након -D ће имати своје уобичајено дејство.
Укључује упозорења из грофф-а. Ово може бити коришћено за обављање провера исправности над изворним текстом страница упутства. упозорења је зарезом раздвојени списак назива упозорења; ако није достављен, подразумева се „mac“. Погледајте чвор „Warnings“ у info groffу за списак достуних назива упозорења.

Главни режими рада

Исто што и whatis. Приказује кратак опис из странице упутства, ако је доступан. Погледајте whatis(1) за појединости.
Исто што и apropos. Претражује кратке описе страница упутства за кључним речима и приказује сва поклапања. Погледајте apropos(1) за појединости.
Тражи текст у свим страницама упутства. Ово је насилна претрага, и траје мало дуже; ако можете, требали бисте да наведете одељак да смањите број страница које треба претражити. Појмови претраге могу бити једноставне ниске (основно), или регуларни изрази ако се користи опција --regex.
Знајте да ово претражује изворе страница упутства, а не исписани текст, тако да може да обухвати лажне резултате услед напомена у датотекама извора. Претраживање исписаног текста би било много спорије.
Покреће режим „local“. Обликује и приказује месне датотеке упутства уместо да тражи кроз збирку упутства система. Сваки аргумент странице упутства ће бити протумачен као нрофф изворна датотека у исправном запису. Не стварају се кат датотеке. Ако је „-“ наведено као један од аргумената, улаз ће бити узет са стандардног улаза. Када се не користи ова опција, а ман не успе да пронађе захтевану страницу, пре него ли прикаже поруку грешке, покушаће да делује као да је достављена та опција, користећи назив као назив датотеке и тражећи за одговарајућим поклапањем.
Заправо не приказује странице упутства, али исписује место(а) изворних нрофф датотека које ће бити обликоване.
Заправо не приказује странице упутства, али исписује место(а) кат датотека које ће бити приказане. Ако су наведене и „-w“ и „-W“, исписује обе одвојене размаком.
Ова опција није за општу употребу и треба да је користи само програм catman.
Уместо да обликује страницу упутства на уобичајени начин, шаље њен извор претворен у наведено кодирање. Ако већ знате кодирање изворне датотеке, такође можете непосредно да користите manconv(1). Међутим, ова опција вам омогућава да претворите неколико страница упутства у једно кодирање а да не морате изричито да наводите кодирање за сваку, које је достављено како су већ инсталиране у структури сличној хијерархији странице упутства.

Проналажење страница упутства

man ће обично одредити ваш текући језик позивајући Ц функцију „setlocale(3)“ која испитује разне променљиве окружења, по могућству укључујући $LC_MESSAGES и $LANG. Да привремено препишете одређену вредност, користите ову опцију да доставите ниску језик непосредно у man. Знајте да ово неће ступити у дејство све док стварно не започне претрага за страницама. Излаз као што је порука помоћи ће увек бити приказан у почетном одређеном језику.

-m систем[,...], --systems=систем[,...]

Ако овај систем има приступ страницама упутства других оперативних система, могуће им је приступити употребом ове опције. Да потражите страницу упутства у збирци страница упутства НовихОС-ова, користите опцију „-m НовиОС“.

Наведени систем може бити комбинација назива оператвиних система раздвојених зарезом. Да укључите претрагу страница упутства изворног оперативног система, укључите ман назив система у ниску аргумента. Ова опција ће преписати променљиву система $СИСТЕМ.

Наводи резервну ман-путању за коришћење. По основи, %ман% користи manpath произашли код да одреди путању за претрагу. Ова опција преписује $MANPATH променљиву окружења и доводи до занемаривања опције -m.

Путања наведена као ман путања мора бити корен хијерархије странице упутства структурисан по одељцима као што је описано у ман-дб упутству (под „Систем страница упутства“). Да видите странице упутства ван такве хијерархије, погледајте опцију -l.

Списак је двотачком или зарезом раздвојени списак „посебног поретка“ одељака упутства за претрагу. Ова опција преписује $MANSECT променљиву окружења. („-s“ је овде због сагласности са Системом V.)
Неки системи уграђују велике пакете страница упутства, као што су они који прате пакет Tcl, у главну хијерархију страница упутства. Да избегнете проблем имања две странице упутства са истим називом као што је exit(3), Tcl странице се углавном све додељују одељку l. Зато што је то непогодно, сада је могуће ставити странице у одговарајући одељак, и доделити им посебно „проширење“, у овом случају, exit(3tcl). Под нормалним радњама, %ман% ће приказати exit(3) у поставкама за exit(3tcl). Да решите ову ситуацију и да небисте морали да знате у ком одељку се налази страница коју сте затражили, сада је могуће дати %ман%у ниску под-проширења која назначава ком пакету мора да припада страница. Употребом горњег примера, достављањем опције -e tcl %ман%у биће сужена претрага на странице које имају проширење *tcl.
Занемарује величину слова приликом тражења страница упутства. Ово је основно.
Тражи странице упутства обазирући се на величину слова.
Показује све странице чији неки део било њихових назива или њихових описа одговара аргументу сваке странице као регуларни израз, као са apropos(1). Како обично не постоји разумљив начин за бирање „најбоље“ странице приликом тражења регуларног израза, ова опција подразумева -a.
Показује све странице чији неки део било њихових назива или њихових описа одговара аргументу сваке странице употребом џокера у стили конзоле, као са apropos(1) --wildcard. Аргумент странице мора да одговара читавом називу или опису, или да одговара границама речи у опису. Како обично не постоји разумљив начин за бирање „најбоље“ странице приликом тражења џокера, ова опција подразумева -a.
Ако се користи --regex или --wildcard, поклапа само називе страница, а не и описе, као са whatis(1). У супротном, нема дејства.
По основи, %ман% ће изаћи након што прикаже страницу упутства која највише задовољава. Употреба ове опције приморава %ман%а да прикаже све странице упутства са називима који одговарају мерилу претраге.
Ова опција доводи до тога да %ман% изврши проверу доследности „иноде нивоа“ над својим оставама базе података да би се уверио да су тачна представа система датотека. Имаће корисно дејство само ако је %ман% инсталиран са подешеним битом сетјиб-а.
По основи, %ман% ће покушати да протумачи парове назива странице упутства датих на линији наредби као еквивалент једном називу странице упутства који садржи цртицу или подвлаку. Ово подржава општи образац програма који примењују бројне поднаредбе, допуштајући им да обезбеде странице упутства за сваку којој се може приступити употребом сличне реченице као кад би била коришћена за призивање самих поднаредби. На пример: 

  $ man -aw git diff
  /usr/share/man/man1/git-diff.1.gz

Да искључите ово понашање, користите опцију --no-subpages.

  $ man -aw --no-subpages git diff
  /usr/share/man/man1/git.1.gz
  /usr/share/man/man3/Git.3pm.gz
  /usr/share/man/man1/diff.1.gz

Управљање обликованим излазом

Specify which output pager to use. By default, man uses pager, falling back to cat if pager is not found or is not executable. This option overrides the $MANPAGER environment variable, which in turn overrides the $PAGER environment variable. It is not used in conjunction with -f or -k.

Вредност може бити назив једне наредбе или наредба са аргументима, и може користити цитирање љуске (контра косе црте, једноструке или двоструке наводнике). Не може користити спојке за спајање више наредби; ако вам треба то, користите спис омотача, који може узети датотеку да је прикаже било као аргумент или на стандардном улазу.

Ако се за страничара користи најновије издање програма less, %ман% ће покушати да подеси свој упит и неке осетљиве опције. Основни упит изгледа као

 Страница упутства назив(одељак) x. ред

где назив означава назив странице упутства, одељак означава одељак под којим је пронађена а x означава број текућег реда. Ово се постиже употребом променљиве окружења $LESS.

Достављајући -r ниском ће преписати ову основност. Ниска може да садржи текст $MAN_PN који ће бити проширен на назив текуће странице упутства и назив њеног одељка ограђен (). Ниска коришћена за стварање основности може бити изражена као

\ Страница\ упутства\ \$MAN_PN\ ?ltред\ %lt?L/%L.:
бајт\ %bB?s/%s..?\ (КРАЈ):?pB\ %pB\\%..
(притисните „h“ за помоћ или „q“ да изађете)

Преломљена је у три реда само због прегледности. За њено значење погледајте страницу упутства less(1). Ниска упита је прва коју процењује конзола. Сви двоструки наводници, обрнути наводници и контра косе црте у упиту морају бити окончани на реду претходећом контра косом цртом. Ниска упита се може завршити окончаним $ за којим могу да следе даљне опције за „less“. По основи %ман% подешава -ix8 опције.

Променљива окружења $MANLESS описана испод може бити коришћена за постављање основне ниске упита ако ништа није дато на линији наредби.

-7, --ascii
Када прегледате чисту аскри(7) страницу упутства на 7-битном терминалу или на опонашавачу терминала, неки знаци можда неће бити исправно приказани када се користи опис уређаја латин1(7) са ГНУ нроффом. Ова опција допушта чистим аскри страницама упутства да буду приказане у аскрију са латин1 уређајем. Неће превести никакав латин1 текст. Следећа табела приказује обављене преводе: неки њени делови могу бити приказани исправно само када се користи ГНУ нроффов латин1(7) уређај.

Опис Октални latin1 ascii
цртица наставка 255 ‐ -
тачка (кружић) 267 • o
дугоузлазни нагласак 264 ´ '
знак множења 327 × x

Ако стубац латин1 исправно приказује, ваш терминал може бити подешен за латин1 знакове и ова опција није неопходна. Ако су ступци латин1 и аскри истоветни, ви читате ову страницу користећи ову опцију или %ман% није обликовао ову страницу користећи опис латин1 уређаја. Ако недостаје стубац латин1 или је оштећен, мораћете да прегледате странице упутства са овом опцијом.

Ова опција се занемарује приликом употребе опција -t, -H, -T, или -Z и може бити некорисна нроффу као и ГНУу.

Ствара излаз за кодирање знакова поред основног. Зарад повратне сагласности, кодирање може бити нрофф уређај као што је аскри, латин1, или утф8 као и право кодирање знакова као што је УТФ-8.
Обично, нрофф ће сам поставити цртице у тексту на прелому реда чак и у речима које не садрже цртице, ако је неопходно да се уради ово да би се поређале речи у реду без претераних размака. Ова опција искључује самостално цртичарење, тако да ће речи добити цртицу само ако већ садрже исте.

Ако пишете страницу упутства и једноставно не желите да нрофф постави цртицу у речи на неодговарајућем месту, немојте користити ову опцију, већ погледајте документацију нроффа; на пример, можете да ставите „\%“ унутар речи да назначите да ту може доћи цртица за прелом реда, или да ставите „\%“ на почетку речи како бисте избегли прекидање речи.

Обично, нрофф ће сам поравнати текст на обема крајњостима. Ова опција искључује потпуно поравнавање, остављајући поравнање само на левој страни, понекад звано као „десно-недотерани“ текст.

Ако пишете страницу упутства и једноставно не желите да нрофф поравна одређене пасусе, немојте користити ову опцију, већ погледајте документацију нроффа; на пример, можете да користите „.na“, „.nf“, „.fi“, и „.ad“ захтеве да привремено искључите дотеривање и попуњавање.

Наводи низ предобрађивача за покретање пре нроффа или трофф/гроффа. Неће све инсталације имати читав скуп предобрађивача. Неки од препроцесора и слова коришћена за њихово означавање су: eqn (e), grap (g), pic (p), tbl (t), vgrind (v), refer (r). Ова опција преписује променљиву окружења $MANROFFSEQ. zsoelim се увек покреће као први предобрађивач.
Користи %трофф%а да обликује страницу упутства на стандардном излазу. Ова опција се не захтева у свези са -H, -T, или -Z.
Ова опција се користи за промену излаза гроффа (или по могућству троффа) како би био погодан и за друге уређаје осим основног. Подразумева -t. Примери (достављени са Грофф-ом 1.17) обухватају дви, латин1, пс, утф8, Икс75 и Икс100.
Ова опција ће довести до тога да грофф произведе ХТМЛ излаз, и приказаће тај излаз у веб прегледнику. Избор прегледника је одређен изборним аргументом прегледник ако је достављен, променљивом окружења $BROWSER, или основним у време превођења ако тај није постављен (обично је то линкс). Ова опција подразумева -t, и радиће само уз ГНУ троффа.
Ова опција приказује излаз гроффа у графичком прозору користећи програм „gxditview“. тпи (тачака по инчу) може бити 75, 75-12, 100, или 100-12, подразумевајући 75; варијанта -12 користи словни лик 12-тачака. Ова опција подразумева -T са X75, X75-12, X100, или X100-12 уређајем.
грофф ће покренути троффа а затим користити одговарајући пост-обрађивач да би створио излаз погодан за изабрани уређај. Ако %трофф% јесте грофф, ова опција се прослеђује гроффу и потиснуће употребу пост-обрађивача. Подразумева -t.

Добијање помоћи

-?, --help
Исписује поруку помоћи и излази.
Исписује кратку поруку о коришћењу и излази.
Исписује податке о издању.

СТАЊЕ ИЗЛАЗА

0
Успешно извршавање програма.
1
Грешка коришћења, садржаја или датотеке подешавања.
2
Грешка у раду.
3
Подпроцес је вратио не-нулто излазно стање.
16
Најмање једна страница/датотека/кључна реч не постоји или није пронађена.

ОКРУЖЕЊЕ

Ако је постављено $MANPATH, његова вредност се користи као путања запретрагу страница упутстава.
Садржаји $MANROFFOPTа се додају на линију наредби сваки пут када ман призове обликовача (нроффа, троффа, или гроффа).
Ако је постављено $MANROFFSEQ, његова вредност се користи за одређивање скупа предобрађивача кроз који бивају прослеђене све странице упутства. Основни списак предобрађивача зависи од система.
Ако је постављено $MANSECT, његова вредност јесте списак одељака раздвојених двотачком и користи се да се одреди који одељци упутства ће бити претраживани и којим редом. Основно је „1 n l 8 3 2 3posix 3pm 3perl 3am 5 4 9 6 7“, осим ако није преписано смерницом ОДЕЉАК у /etc/manpath.config.
If $MANPAGER or $PAGER is set ($MANPAGER is used in preference), its value is used as the name of the program used to display the manual page. By default, pager is used, falling back to cat if pager is not found or is not executable.

Вредност може бити назив једне наредбе или наредба са аргументима, и може користити цитирање љуске (контра косе црте, једноструке или двоструке наводнике). Не може користити спојке за спајање више наредби; ако вам треба то, користите спис омотача, који може узети датотеку да је прикаже било као аргумент или на стандардном улазу.

Ако је постављено $MANLESS, његова вредност се користи као основна ниска упита за страничара less, као да је прослеђен коришћењем опције -r (тако да ће сва појављивања текста $MAN_PN бити проширена на исти начин). На пример, ако желите да подесите ниску упита безусловно на „моја ниска упита“, поставите $MANLESS на „-Psмоја ниска упита“. Употреба опције -r преписује ову променљиву окружења.
Ако је постављено $BROWSER, његова вредност је списак наредби раздвојених двотачком, свака од њих се на смену користи у покушају покретања веб прегледника за „man --html“. У свакој наредби, %s се замењује називом датотеке која садржи ХТМЛ излаз из гроффа, %% се замењује једним знаком процента (%), а %c се замењује двотачком (:).
Ако је подешено $SYSTEM, имаће исто дејство као да је наведено као аргумент опције „-m“.
Ако је постављено $MANOPT, биће обрађен пре %ман%ове линије наредби и очекује се да буде у сличном запису. Како све остале %ман%ом одређене променљиве окружења могу бити изражене као опције линије наредби, и такви су кандидати за укључивање у $MANOPT очекује се да постану застареле. Сви размаци који требају бити протумачени као део аргумента опције морају имати знак за прелом реда.
Ако је постављено $MANWIDTH, његова вредност се користи као дужина реда на коју странице упутства треба да буду обликоване (користећи вредност $КОЛОНЕ, ioctl(2) ако је доступно, или се пребацује на 80 знакова ако ништа није доступно). Кат странице ће бити сачуване само када основно обликовање може бити коришћено, то је када је дужина реда терминала између 66 и 80 знакова.
Обично, када излаз није усмерен на терминал (рецимо у датотеку или на спојку), знаци обликовања се одбацују да би се олакшало читање резултата без нарочитих алата. Међутим, ако је $MAN_KEEP_FORMATTING постављено на било коју не-празну вредност, ти знаци обликовања се задржавају. Ово може бити корисно омотачима око %ман%а који могу да протумаче знаке обликовања.
Обично, када је излаз усмерен на терминал (уобичајено је страничару), сваки излаз грешке из наредбе коришћене за стварање обликованог издања страница упутства се одбацује да би се избегло мешање са приказом страничара. Програми као грофф често стварају релативно мање поруке грешке о штампарским проблемима као што је слабо поравнање, који су наочито и уопштено збуњујући када су приказани уз страницу упутства. Међутим, неки корисници ипак желе да их виде, тако да, ако је $MAN_KEEP_STDERR постављено на неку не-празну вредност, излаз грешке ће бити приказан као што је уобичајено.
Зависно од система и примене, једно или и $LANG и $LC_MESSAGES ће бити пропитани за текућим језиком поруке. %ман% ће приказати своје поруке на том језику (ако је доступан). Погледајте setlocale(3) за тачније појединости.

ДАТОТЕКЕ

/etc/manpath.config
Датотека подешавања ман-дб-а.
/usr/share/man
Општа хијерархија странице упутства.
/usr/share/man/index.(bt|db|dir|pag)
Традиционална остава базе података општег пописа.
/var/cache/man/index.(bt|db|dir|pag)
ФХС сагласна остава базе података општег пописа.

ВИДЕТИ ТАКОЂЕ

apropos(1), groff(1), less(1), manpath(1), nroff(1), troff(1), whatis(1), zsoelim(1), setlocale(3), manpath(5), ascii(7), latin1(7), man(7), catman(8), mandb(8), упутство пакета ман-дб, FSSTND

ИСТОРИЈАТ

1990, 1991 – Први га је написао Џон В. Итон (jwe@che.utexas.edu).

23. децембар 1992.: Рик Фејт (faith@cs.unc.edu) је применио исправке грешака које је доставио Виљем Касдорп (wkasdo@nikhefk.nikef.nl).

30. април 1994. – 23. фебруар 2000.: Вилф. (G.Wilford@ee.surrey.ac.uk) је развијао и одржавао овај пакет уз помоћ неколико људи.

30. октобар 1996. – 30. март 2001.: Фабрицио Плако <fpolacco@debian.org> је одржавао и побољшао овај пакет за пројекат Дебијана, уз помоћ читаве заједнице.

31. март 2001. – данашњи дан: Колин Вотсон <cjwatson@debian.org> сада развија и одржава мад-бп.

2019-01-05 2.8.5