| ПН(1) | ГНУ-ов поноћни наредник | ПН(1) |
mc - Визуална љуска за Униксолике системе.
mc [-abcCdfhPstuUVx] [-l дневник] [дир1 [дир2]] [-e [датотека]] [-v датотека]
ГНУ-ов поноћни наредник је прегледач директоријума и управитељ датотекама за Униксолике оперативне системе.
Ако је ово задано, прва путања се тумачи као директоријум кога би требало приказати у изабраном окну, а друга путања као директоријум кога би требало приказати у другом окну.
Екран Поноћног наредника је подељен у четири дела. Два директоријумска окна заузимају скоро читав екрански простор. Подразумевано стање је да други ред с краја екрана представља наредбени ред љуске, а последњи ред приказује натписе функцијских тастера. Највиши ред представља ред менија. Ред менија се можда не види, али се појављује када притиснете дугме миша када је показивач на највишем реду или када притиснете тастер F9.
Поноћни наредник нуди истовремени преглед два директоријума. Једно од окана је текуће (ред избора се налази у текућем окну). Скоро све операције се дешавају у текућем окну. Неке од операција, као што су `Преименуј' и `Копирај' подразумевано користе директоријум неизабраног окна као одредиште (не брините, оне ће вас увек прво питати за потврду). За више информација, погледајте одељке о Директоријумским окнима, Менијима `Лево' и `Десно' и Менију `Датотека'.
Можете извршавати системске наредбе из Поноћног наредника простим укуцавањем. Све што откуцате ће се појавити на наредбеном реду љуске, а када притиснете тастер `Enter', Поноћни наредник ће извршити наредбени ред који сте откуцали; прочитајте одељак Наредбени ред љуске и Пречице реда за унос да бисте сазнали више о наредбеном реду.
Поноћни наредник се испоручује са подршком за миша. Она се укључује сваки пут када покрећете програм на терминалу врсте xterm(1) (ово ради чак и када покренете повезивање врсте telnet, ssh или rlogin на други рачунар из Икс терминала) или ако покрећете програм у конзоли и покренут вам је сервис за миша gpm.
Када притиснете лево дугме миша над датотеком у директоријумским окнима, та датотека ће бити изабрана; ако притиснете десно дугме, датотека ће бити означена (или одозначена, у зависности од претходног стања).
Двоструки притисак над датотеком ће покушати да изврши наредбу ако се ради о извршном програму; а ако је у датотеци врста задан програм за врсту те датотеке, тај програм ће бити извршен.
Такође је могуће извршавати наредбе додељене натписима функцијских тастера притиснувши тастер миша када се показивач налази изнад њих.
Ако је дугме миша притиснуто када се показивач налази на највишем реду оквира директоријумског окна, оно се клиза једну страну навише. Слично овоме, притиском дугмета када се показивач налази на најнижем реду оквира окно се клиза једну страну наниже. Овај начин клизања преко реда оквира функционише и у Прегледачу помоћи и Стаблу директоријума.
Подразумевано чекање при понављању за дугмад миша је 400 милисекунди. Ово се може променити уређивањем датотеке ~/.config/mc/ini и променом параметра mouse_repeat_rate.
Ако покрећете Поноћног наредника са подршком за миша, можете се пребацити на подразумевано понашање миша (исецање и лепљење текста) држећи тастер `Shift'.
Неке наредбе у Поноћном нареднику укључују употребу тастера Control (који је понекад означен са CTRL или CTL) и тастера Meta (који је понекад означен са ALT или чак Compose). У овом упутству ћемо користити следеће скраћенице:
Сви редови за унос у Поноћном нареднику користе имитацију пречица уређивача ГНУ-ов Емакс.
Постоје многи одељци који се баве пречицама. Следећи су најважнији.
Одељак Мени `Датотека' описује пречице са тастатуре за наредбе из менија `Датотека'. Овај одељак укључује функцијске тастере. Већина ових наредби ради исте ствари, обично над изабраном датотеком или означеним датотекама.
Одељак Директоријумска окна описује пречице које бирају датотеку или означавају датотеке као одредишта потоњих радњи (обично изабраних из менија `Датотека').
Одељак Наредбени ред љуске наводи пречице које се користе за уношење и уређивање наредбених редова. Већина ових копира називе датотека и сл. из директоријумских окана у наредбени ред (да би се избегло претерано куцање) или приступа историји наредбеног реда.
Пречице реда за унос се користе за уређивање редова за унос. Ово укључује наредбене редове и редове за унос у прозорима упита.
Ево неких пречица које не спадају ни у једну од других категорија:
Када је при превођењу укључена подршка за подљуске, можете било кад да притиснете C-o и то ће вас одвести назад на главни екран Поноћног наредника; да бисте се вратили у вашу апликацију потребно је само да поново притиснете C-o. Ако сте зауставили апликацију користећи овај трик, нећете моћи да извршавате друге програме из Поноћног наредника све док не прекинете заустављену апликацију.
Овај одељак набраја пречице које раде са директоријумским окнима. Ако желите да сазнате како да промените изглед окана, погледајте одељак о Менијима `Лево' и `Десно'.
Овај одељак набраја пречице које су корисне за избегавање претераног куцања при уносу наредби љуске.
Прегледач помоћи, прегледач датотека и стабло директоријума користе заједнички код за померање. Они стога прихватају потпуно исте пречице. Сваки од њих такође прихвата и неке своје пречице.
Други делови Поноћног наредника користе неке од тих пречица за кретање, па ће овај одељак можда бити од користи и за те делове.
Прегледач помоћи и прегледач датотека прихватају, поред ових, и следеће пречице:
Редови за унос (који се користе за све наредбене редове и за дијалоге упита у програму) прихватају следеће пречице:
Ред менија искаче када притиснете тастер F9 или притиснете дугме миша када је показивач над највишим редом на екрану. Ред менија садржи пет менија: `Лево', `Датотека', `Наредба', `Избори' и `Десно'.
Менији `Лево' и `Десно' вам дозвољавају да измените изглед левог и десног директоријумског окна.
Мени Датотека садржи радње које можете извршити над тренутно изабраном датотеком или означеним датотекама.
Мени Наредба садржи радње које су општије и немају везе са тренутно изабраном датотеком или означеним датотекама.
Мени Избори садржи радње које вам дзвољавају да прилагодите Поноћног наредника.
Изглед директоријумских окана се може мењати из менија Лево и Десно (они се називају Изнад и иСпод када је из дијалога избора Изглед изабрана положена подела окна).
Поглед режима списка се користи за приказ списка датотека; постоје четири различита режима списка: Пун, Кратак, Дугачак и Кориснички задан. Пун директоријумски поглед приказује назив датотеке, величину датотеке и датум измене.
Кратки поглед приказује само назив датотеке и садржи две колоне (тиме приказујући двоструко више датотека него други погледи). Дугачки поглед је сличан излазу наредбе `ls -l'. Дугачки поглед заузима целу ширину екрана.
Ако изаберете `Кориснички' формат приказа, онда сами морате задати формат приказа.
Кориснички формат приказа мора почети задавачем величине окна. Ово може да буде `half' или `full', што задаје окно величине пола екрана и окно величине целог екрана, тим редом.
После величине окна, можете задати двоколонски режим окна. Ово се задаје додавањем цифре `2' на ниску корисничког формата.
После овога додају се називи поља са необавезним задавачем величине. Поља која можете приказати су следећа:
Такође, можете користити следеће кључне речи да бисте задали изглед окна:
Да бисте захтевали да неко поље буде фиксне величине (задавач величине), потребно је само да додате : и жељени број знакова у пољу (ширину). Ако се после броја налази симбол +, онда величина задаје најмању величину поља - ако програм открије да постоји још простора на екрану, прошириће то поље.
На пример, Пун приказ одговара следећем формату:
half type name | size | mtime
Дугачки приказ одговара следећем формату:
full perm space nlink space owner space group space size space mtime space name
Ево финог корисничког формата приказа:
half name | size:7 | type mode:3
Окна се могу поставити и у следеће режиме:
Постоје осам поредака ређања: по имену, по врсти, по датуму измене, по датуму приступа, по датуму измене података ичвора, по величини, по броју ичвора, и без ређања. У дијалогу Поредак ређања можете да изаберете поредак ређања а такође можете и да задате да ли желите да ређате у обрнутом поретку потврдивши кућицу `Обрни'.
Подразумевано стање је да се директоријуми ређају пре датотека, али се ово може изменити из менија Избори (избор Мешани приказ).
Наредба Филтар вам омогућава да задате образац љуске (на пример: *.tar.gz) који датотеке морају да задовоље да би биле приказане. Без обзира на то какав је образац филтра, директоријуми и везе ка директоријумима су увек приказани у директоријумском окну.
Наредба Освежи поново учитава списак датотека у директоријуму. Она је корисна ако су други процеси створили или уклонили неке датотеке. Ако сте окно попунили називима датотека, ова наредба ће поново учитати садржај директоријума и уклонити податке о попуни окна (Погледајте одељак Критеријум попуне окна за више информација).
Поноћни наредник користи тастере F1 - F10 као пречице са тастатуре за наредбе из менија `Датотека'. Комбинације избегавања за функцијске тастере су у ствари могућности базе terminfo од `kf1' до `kf10'. На терминалима без подршке за функцијске тастере, можете постићи исто то притиском на тастер ESC и броја између 1 и 9 или 0 (што редом одговара тастерима од F1 до F9 и F10).
Мени `Датотека' садржи следеће наредбе (пречице са тастатуре су у заградама):
Помоћ (F1)
Покреће уграђени хипертекстуални прегледач помоћи. У оквиру прегледача помоћи можете користити тастер `Tab' да бисте изабрали следећу везу и тастер `Enter' да бисте пратили ту везу. Тастерима размакница и `Backspace' се помера напред или назад у оквиру странице помоћи. Поново притисните тастер `F1' да бисте добили пун списак подржаних тастера.
Мени (F2)
Покреће кориснички мени. Кориснички мени пружа лак начин да се корисницима понуди мени и додаје посебне одлике Поноћном нареднику.
Прегледај (F3, Shift-F3)
Прегледа тренутно изабрану датотеку. Подразумевано је покретање Уграђеног прегледача датотека, али ако је искључен избор `Користи уграђени преглед', ова наредба покреће спољашњи прегледач датотека, задан у променљивој окружења PAGER. Ако променљива PAGER није задана, биће покренута наредба `view'. Ако уместо ове користите пречицу Shift-F3, прегледач ће бити покренут без икаквог форматирања или предобраде датотеке.
Филтрирано прегледање (M-!)
Ова наредба пита за наредбу и њене аргументе (подразумевано назив тренутно изабране датотеке), а излаз те наредбе се приказује у уграђеном прегледачу датотека.
Уреди (F4)
За сада ова наредба покреће уређивач vi, уређивач који је задан преко променљиве окружења EDITOR или Уграђени уређивач датотека ако је укључен избор use_internal_edit (Користи уграђено уређивање).
Копирај (F5)
Приказује дијалог за унос са одредиштем које је подразумевано директоријум у неизабраном окну и копира тренутно изабрану датотеку (или означене датотеке, ако је бар једна означена) у директоријум који је корисник задао у дијалогу за унос. Space for destination file may be preallocated relative to preallocate_space configure option. Током овог процеса можете притиснути пречицу C-c или тастер ESC да бисте прекинули операцију. За детаље о изворној масци (која је обично * или ^\(.*\)$, у зависности од постављања избора `Користи обрасце љуске') и могућим џокерским знацима у одредишту погледајте Копирање/преименовање са маском.
На неким системима је могуће покренути копирање у позадини притиском на дугме Позадина (или притиском на M-b у дијалогу). Ставка Позадински послови се користи за управљање позадинским пословима.
Направи везу (C-x l)
Ствара тврду везу ка текућој датотеци.
Направи симвезу (C-x s)
Ствара симболичку везу ка текућој датотеци. За оне који не знају шта су везе: стварање везе ка датотеци је помало као копирање датотеке, али и назив изворне датотеке и назив одредишне датотеке представљају исти лик датотеке. На пример, ако уредите једну од те две датотеке, све измене ће се појавити у обема датотекама. Неки људи везе (links) зову надимцима (alias) или пречицама (shortcuts).
Тврда веза је сличнија стварној датотеци. Пошто је направите, не постоји начин да се разликује извор од везе. Ако обришете било које од та два, друго ће још увек бити нетакнуто. Веома је тешко приметити да обе датотеке представљају исти лик. Користите тврде везе када не желите да знате шта је шта.
Симболичка веза представља упућивање на назив изворне датотеке. Ако је изворна датотека обрисана, симболичка веза постаје бескорисна. Веома је лако уочити да датотеке представљају исти лик. Поноћни наредник приказује знак `@' испрад назива датотеке ако се ради о симболичкој вези (изузев ако се ради о симболичкој вези ка директоријуму, када се приказује тилда (~)). Изворна датотека на коју упућује веза се приказује у реду мини стања ако је укључен избор Прикажи мини стање. Користите симболичке везе када желите да избегнете забуну коју могу да изазову тврде везе.
Преименуј/премести (F6)
Отвара дијалог за унос који подразумевано садржи назив директоријума из неизабраног окна и премешта тренутно изабрану датотеку (или означене датотеке ако постоји бар једна означена датотека) у директоријум који је задао корисник у дијалогу за унос. Током овог процеса, можете притиснути C-c или ESC да бисте прекинули ову операцију. За више детаља, погледајте горњу операцију Копирај; више ствари је исто за обе наредбе.
на неким системима је могуће копирање у позадини преко притиска на дугме Позадина (или притискања M-b у дијалогу). Ставка Позадински послови се користи за управљање позадинским процесима.
Направи директоријум (F7)
Отвара дијалог за унос и ствара задани директоријум.
Обриши (F8)
Брише тренутно изабрану датотеку или означене датотеке у третнутно изабраном окну. Током овог процеса можете притиснути C-c или ESC да бисте прекинули операцију.
Брза пром.дир. (M-c) Ако вам је наредбени ред попуњен а желите да текући директоријум поставите на неку другу вредност, косиртите наредбу Брза пром.дир.
Изабери групу (+)
Ово се користи за избор (означавање) групе датотека. Поноћни наредник ће питати за регуларни израз који описује групу. Када су укључени Обрасци љуске, регуларни изрази су слични задавању датотека у оквиру љуске (* замењује нула или више знакова а ? један знак). Ако су Обрасци љуске искључени, онда се означавање датотека обавља обичним регуларним изразима (погледајте ed (1)).
Одизабери групу (\)
Користи се за одбирање групе датотека. Ово је супротна наредба од наредбе Изабери групу.
Заврши (F10, Shift-F10)
Прекида рад у Поноћном нареднику. Када желите да завршите рад а користите омотач љуске, користите Shift-F10. Пречица Shift-F10 вас неће одвести на последњи директоријум који сте посетили у Поноћном нареднику, већ ћете се вратити на директоријум у ком сте покренули Поноћног наредника.
Ова наредба је корисна ако вам је наредбени ред попуњен а желите да промените текући директоријум без потребе да исечете и залепите наредбени ред. Ова наредба отвара мали дијалог у ком можете да унесете све што бисте унели после наредбе cd (промени директоријум) у наредбеном реду и онда притиснете тастер `enter'. Ово укључује све ствари које се већ налазе у уграђеној наредби промене директоријума.
Наредба Стабло директоријума приказује илустрацију стабла директоријума.
Наредба Нађи датотеку вам омогућава да тражите жељену датотеку. Наредба `Размени окна' размењује садржаје два директоријумска окна.
Наредба `Укључи/искључи окна' приказује излаз последње наредбе љуске. Ово ради само у Икс терминалу или у конзоли ГНУ-а или FreeBSD-а.
Наредба Упореди директоријуме (C-x d) упоређује директоријумска окна једно са другим. Тада можете користити наредбу Копирај (F5) да бисте изједначили окна. Постоје три начина упоређивања. Брзи начин упоређује само величину и датум датотека. Темељни начин упоређује сваки бајт са сваким бајтом датотека. Темељни начин није доступан ако машина не подржава системски позив mmap(2). Начин упоређивања Само величина упоређује само величине датотека, а не проверава садржаје или датуме датотека.
Историја наредби приказује списак откуцаних наредби. Изабрана наредба се копира у наредбени ред. Историји наредби се може приступити преко пречица M-p и M-n.
Наредба Брзи списак директоријума (C-\) убрзава постављање текућег директоријума на један од често коришћених директоријума.
Наредба Критеријум попуне окна вам омогућава да извршите спољашњи програм и проследите излаз тог програма као садржај тренутног окна.
Наредба Уреди датотеку врста вам омогућава да задате програме који се извршавају када покушате да извршите, прегледате, уређујете или радите прегршт других ствари над датотекама извесних врста (наставака назива датотека после тачке). Наредба Уреди датотеку менија се може користити за уређивање корисничког менија (који се појављује притиском на тастер F2).
Наредба Стабло директоријума приказује илустрацију стабла директоријума. Можете да изаберете директоријум из стабла а Поноћни наредник ће поставити тај директоријум за текући.
Постоје два начина да покренете ову наредбу. Права наредба `Стабло директоријума' је доступна из менија `Наредбе'. Други начин је да изаберете поглед Стабло из менија `Лево' или `Десно'.
Да би вас ослободио дугих застоја, Поноћни наредник ствара илустрацију стабла уз помоћ претраге малог подскупа свих директоријума. Ако директоријума кога желите да видите нема, померите се у његов родитељски директоријум и притисните C-r (или F2).
Можете да користите следеће пречице:
Дозвољене су Опште пречице за кретање.
Enter. У оквиру стабла директоријума, излази из стабла директоријума и прелази у овај директоријум у текућем окну. У погледу Стабло, прелази у овај директоријум у другом окну и остаје у режиму погледа Стабло за текуће окно.
C-r, F2 (Освежи). Освежава садржај овог директоријума. Користите ову пречицу када је илустрација стабла застарела: када недостају директоријуми или су приказани директоријуми који више не постоје.
F3 (Заборави). Брише овај директоријум из илустрације стабла. Користите ово да бисте уклонили непотребне ставке из стабла. Ако желите да вратите директоријум назад у илустрацију стабла, притисните F2 над његовим родитељским директоријумом.
F4 (Статично/динамично). Смењује режим између режима динамичне навигације (подразумевано) и статичне навигације.
У режиму статичне навигације можете да користите тастере Навише и Наниже да бисте изабрали директоријум. Приказани су сви познати директоријуми.
У режиму динамичне навигације можете користити тастере Навише и Наниже да бисте изабрали директоријум-потомка, тастер Налево да бисте прешли у родитељски директоријум и тастер Надесно да бисте прешли у директоријум-дете. Приказују се само родитељски, директоријум-потомак и директоријуми-деца, док су други изостављени. Илустрација стабла се динамички мења при проласку кроз њу.
F5 (Копирај). Копира директоријум.
F6 (ПимПрм). Премешта директоријум.
F7 (НапДир). Прави нови директоријум у текућем директоријуму.
F8 (Обриши). Брише овај директоријум из система датотека.
C-s, M-s. Тражи следећи директоријум који задовољава ниску претраге. Ако такав директоријум не постоји, ове пречице ће се померити један ред надоле.
C-h, Backspace. Брише последњи знак из ниске претраге.
Било који други знак. Додаје знак у ниску претраге и помера се на следећи директоријум чији назив почиње тим знаковима. У погледу Стабло морате прво да укључите режим претраге притиснувши C-s. Ниска претраге се приказује у реду мини стања.
Следеће радње су доступне само у стаблу директоријума. Оне нису подржане у погледу Стабло.
F1 (Помоћ). Покреће прегледач помоћи и приказује овај одељак.
Esc, F10. Излази из стабла директоријума. Не мења директоријум.
Подржан је миш. Двоструки притисак се понаша као тастер `Enter'. Погледајте и одељак о подршци за миша.
Одлика Нађи датотеку прво пита за почетни директоријум претраге и назив датотеке. Притискањем дугмета Стабло можете изабрати почетни директоријум из илустрације стабла директоријума.
Поље Саржај прихвата регуларне изразе који су слични програму egrep(1). Ово значи да морате да наводите знакове са посебним значењем преко знака `\'; нпр. ако тражите ниску `strcmp (' мораћете да унесете `strcmp \(' (без знакова навода).
Можете да почнете претрагу притискањем дугмета У реду. Током претраге можете да обуставите поступак преко дугмета Обустави а да наставите преко дугмета Настави.
Можете да разгледате списак датотека уз помоћ тастера Стрелица нагоре и Стрелица надоле. Дугме Пром.дир. ће прећи у директоријум у ком се налази тренутно изабрана датотека. Дугме Поново ће упитати за параметре нове претраге. Дугме Заврши завршава операцију претраге. Дугме Претвори у окно ће ставити нађене датотеке у текуће директоријумско окно, да бисте могли да спроведете додатне операције над њима (преглед, копирање, премештање, брисање, итд.) После претварања у окно можете да притиснете C-r да бисте се вратили на обичан режим списка датотека.
Можете да направите списак директоријума које би наредба Нађи датотеку требало да прескочи приликом претраге (на пример, ако желите да избегнете претраге на CD-ROM-у или директоријуму МСД (мрежног система датотека) који је монтиран преко споре везе).
Директоријуме које би требало избегавати би требало навести у променљивој ignore_dirs у одељку FindFile ваше датотеке ~/.config/mc/ini.
Директоријуме би требало раздвајати двотачком; ево примера:
[FindFile] ignore_dirs=/cdrom:/nfs/wuarchive:/afs
Можете да размотрите и употребу наредбе Критеријум попуне окна за неке операције. Наредба Нађи датотеку је намењена само за једноставне упите, док уз наредбу Критеријум попуне окна можете спроводити и најмистериозније претраге.
Наредба Критеријум попуне окна вам омогућава да извршите спољашњи програм и да његов излаз претворите у садржај текућег окна.
На пример, ако желите да у једном окну радите са свим симболичким везама из текућег директоријума, можете да користите критеријум попуне окна да бисте покренули следећу наредбу:
find . -type l -print
По завршетку наредбе, директоријумски садржај окна неће више бити списак свих датотека у директоријуму, већ списак свих симболичких веза.
Ако желите да окно попуните списком свих датотека које сте преузели са сервера FTP-а, можете да користите следећу наредбу awk-а да бисте издвојили назив датотеке из датотека дневника преноса:
awk '$9 ~! /incoming/ { print $9 }' < /var/log/xferlog
Можете и сачувати често коришћене критеријуме попуне окна под описним називима, тако да се они касније могу брзо позвати. Ово се може урадити куцањем наредбе у реду за унос и притиском на дугме Додај ново. Онда унесите назив под којим желите да се сачува наредба. Следећи пут само изаберите ту наредбу из списка - више никад нећете морати да је укуцавате.
Наредба Брзи списак директоријума приказује натписе директоријума у брзом списку директоријума. Поноћни наредник ће прећи у директоријум који одговара изабраном натпису. Можете да уклоните постојеће и да доадте нове парове натписа и назива директоријума. Да бисте брзо додали нове дирекотријуме, можете да користите наредбу Додај у брзи списак (C-x h), која додаје текући директоријум у брзи списак директоријума, питавши само за натпис.
Ово убрзава промену директоријума на неки од често коришћених директоријума. Можете да размислите и о коришћењу променљиве CDPATH, као што је описано у опису наредбе уграђена пром.дир.
Ово покреће ваш уређивач над датотеком ~/.config/mc/mc.ext.ini. If this file does not exist and you are not root, it will be copied from /etc/mc/mc.ext.ini. If you are root, you can choose the file to edit: user's ~/.config/mc/mc.ext.ini or system-wide /etc/mc/mc.ext.ini. The format of this file is described in detail in it.
Ово вам омогућава да управљате стањем било ког позадинског процеса Поноћног наредника (за сада се у позадини могу обављати само копирање и премештање датотека). Одавде можете да заустављате, поново покрећете и убијате позадинске послове.
Кориснички мени је мени корисних радњи кога корисник може прилагођавати. Када приступите корисничком менију, користи се датотека .mc.menu из текућег директоријума, уколико она постоји, али само уколико је њен власник корисник или администратор (root) и није дозвољен упис у њу од стране других (света). Ако таква датотека није нађена, на исти начин се покушава са датотеком ~/.config/mc/menu, а иначе ПН користи подразумевану датотеку менија за цео систем /usr/share/mc/mc.menu.
Формат датотеке менија је веома једноставан. Редови који почињу било чим осим размака или табулатора се узимају за ставке менија (да би се користио за пречицу, први знак би требало да буде слово). Сви редови који почињу размаком или табулатором су наредбе које ће се извршити при избору тог уноса.
Када је неки од избора изабран, сви наредбени редови избора се копирају у привремену датотеку у привременом директоријуму (обично /usr/tmp) и онда се та датотека извршава. Ово омогућава кориснику да у меније смести обичне наредбе љуске. Такође, пре извршавања кода менија се примењује једноставна замена макроа. За више информација, погледајте одељак замена макроа.
Ево примера датотеке mc.menu:
A Истреса садржај тренутно изабране датотеке
od -c %f
B Уређује пријаву грешке и шаље је администратору
I=`mktemp ${MC_TMPDIR:-/tmp}/mail.XXXXXX` || exit 1
vi $I
mail -s "Грешка у поноћном нареднику" root < $I
rm -f $I
M Чита пошту
emacs -f rmail
N Чита вести са Usenet-а
emacs -f gnus
H Позива читач хипертекста info
info
J Рекурзивно копира текући директоријум у друго окно
tar cf - . | (cd %D && tar xvpf -)
K Прави издање текућег поддиректоријума
echo -n "Назив датотеке за расподелу: "
read tar
ln -s %d `dirname %d`/$tar
cd ..
tar cvhf ${tar}.tar $tar
= f *.tar.gz | f *.tgz & t n
X Издваја садржај компримоване датотеке врсте `tar'
tar xzvf %f
Услови подразумевања
Пре сваке ставке менија могу се навести услови. Услов мора да почиње од прве колоне са знаком `='. Ако је услов тачан, ставка менија ће бити подразумевана ставка.
Синтакса услова: = <под-усл>
или: = <под-усл> | <под-усл> ...
или: = <под-усл> & <под-усл> ... Под-услови могу да буду:
y <образац> синтакса тренутне датотеке задовољава образац. (само у менију уређивача)
f <образац> назив текуће датотеке задовољава образац?
F <образац> датотека у другом окну задовољава образац?
d <образац> текући директоријум задовољава образац?
D <образац> други директоријум задовољава образац?
t <врста> врста текуће датотеке је <врста>?
T <врста> врста друге датотеке је <врста>?
x <називдат> да ли је датотека извршна?
! <под-усл> негира резултат под-услова
Образац је обичан образац љуске или регуларни израз, што зависи од избора `обрасци љуске'. Можете да заобиђете глобалну вредност избора `обрасци љуске' стављањем `shell_patterns=x' у први ред датотеке менија (`x' може да буде 0 или 1).
Врсту чине један или више следећих знакова:
n није директоријум
r обична датотека
d директоријум
l веза
c знаковни уређај
b блок уређај
f ПРУПРИ - први у, први из (FIFO, цев)
s утичница
x извршна датотека
t означено
На пример, `rlf' означава обичну датотеку, везу или прупри. Врста `t' је помало посебна, јер делује над окном уместо над датотеком. Услов `=t t' је тачан уколико постоје означене датотеке у текућем окну а нетачан уколико не постоје.
Ако услов почиње са `=?' уместо са `=' биће приказан траг за поправљање кадгод се рачуна вредност услова.
Услови се рачунају слева надесно. Ово значи да се
= f *.tar.gz | f *.tgz & t nрачуна као
( (f *.tar.gz) | (f *.tgz) ) & (t n)
Ево примера употребе услова:
= f *.tar.gz | f *.tgz & t n L Набраја садржај компримоване архиве врсте `tar' gzip -cd %f | tar xvf -
Услови додавања
Ако услов почиње знаком `+' (или `+?') уместо знаком `=' (или `=?'), онда се назива условом додавања. Ако је такав услов тачан, ставка менија ће бити укључена у мени. Ако је услов нетачан, ставка менија неће бити укључена у мени.
Можете да комбинујете услове подразумевања са условима додавања почињући услов знаком `+=' или `=+' (или `+=?' или `=+?' ако желите траг за поправљање). Ако желите да користите два различита услова - један за додавање а други за подразумевање, можете да пре ставке менија ставите два реда услова, један који почиње знаком `+' и други који почиње знаком `='.
Коментари почињу знаком `#'. Додатни редови коментара морају да почињу знаком `#', размаком или табулатором.
Поноћни наредник поседује неке изборе који се могу смењивати из неколико дијалога који су доступни из овог менија. Избори су укључени ако се испред њих налазе звездица или знак `x'.
Наредба Подешавања отвара дијалог из кога можете променити већину поставки Поноћног наредника.
Наредба Изглед отвара дијалог из кога можете задати прегршт избора који управљају изгледом екрана ПН.
Наредба Потврде отвара дијалог из кога можете задати које радње желите да потврђујете.
Наредба Битова у приказу отвара дијалог из кога можете да изаберете које знакове ваш терминал може да прикаже.
Наредба Научи тастере отвара дијалог из кога можете да испробате тастере који не функционишу на неким терминалима и да их поправите.
Наредба Виртуални СД отвара дијалог из кога можете да задате неке изборе који су у вези са ВСД.
Наредба Сачувај подешавања чува текуће поставке менија `Лево', `Десно' и `Избори'. Такође се чува и нешто других поставки.
Избори из овог дијалога се деле у три групе: Избори окна, Пауза после покретања и Други избори.
Избори окна
Прикажи резервне датотеке. Ако је ово укључено, Поноћни наредник ће приказати датотеке које се завршавају тилдом (~). Иначе оне неће бити приказане (као код избора `-B' ГНУ-ове наредбе `ls').
Прикажи сакривене датотеке. Ако је ово укључено, Поноћни наредник ће приказати све датотеке које почињу тачком (као наредба `ls -a').
После ознаке иди доле. Ако је ово укључено, ред за бирање ће се померати надоле када означите датотеку (било тастера `Insert').
Падајући менији. Ако је овај избор укључен, падајући менији биће отворени приликом притиска на тастер F9. Иначе, добићете само наслов менија и мораћете да мени отворите преко тастера са стрелицама или пречицама. Препоручује се да користите пречице.
Мешани приказ. Ако је овај избор укључен, датотеке и директоријуми ће бити приказани помешано. Ако је овај избор искључен, директоријуми (и везе ка директоријумима) ће бити приказани на почетку списка а друге датотеке испод њих.
Брзо учитавање директоријума. Ако је овај избор укључен, Поноћни наредник ће употребљавати трик да одреди да ли се садржај директоријума променио. Трик се састоји у томе да се директоријум освежава само ако је промењен и-чвор директоријума; ово значи да се поновно учитавање дешава само при стварању или брисању датотека. Ако је оно што се променило и-чвор датотеке у директоријуму (промена величине датотеке, режима или власника, итд.), приказ се не ажурира. Тада, уколико сте укључили овај избор, морате ручно (уз C-r) да освежите садржај директоријума.
Пауза после покретања
После извршавања ваших наредби, Поноћни наредник се може паузирати, тако да имате могућност да прегледате излаз наредбе. Постоје три могуће поставке ове променљиве:
Никад. Ово значи да не желите да видите излаз ваше наредбе. Ако користите конзолу ГНУ-а или FreeBSD-а или Икс терминал, моћи ћете да видите излаз наредбе куцајући C-o.
На глупим терминалима. Добићете поруку о паузи на терминалима који нису способни да прикажу излаз последње извршене наредбе (сваки терминал који није Икс терминал или конзола ГНУ-а).
Увек. Програм ће паузирати после извршавања свих ваших наредби.
Други избори
Брбљиви рад. Ово смењује брбљивост (приказивање дијалога за сваку операцију) код операција копирања, преименовања и брисања. Ако имате спори терминал, можда ћете желети да искључите брбљиви рад. Он се аутоматски искључује ако је брзина вашег терминала мања од 9600 б/с.
Рачунај укупне збирове. Ако је овај избор укључен, Поноћни наредник рачуна укупне величине у бајтовима и укупни број датотеке пре било које операције копирања, преименовања и брисања. Ово ће вам приказати тачније показатеље напретка науштрб нешто брзине. Овај избор нема ефекта ако је искључен избор Брбљиви рад.
Обрасци љуске. Наредбе избора, одизбора и филтрирања подразумевано користе љусколике регуларне изразе. Да би се ово постигло, примењују се следећа претварања: знак `*' се замењује ниском `.*' (нула или више знакова); знак `?' се замењује знаком `.' (тачно један знак) а знак `.' дословном тачком. Ако је овај избор искључен, регуларни изрази су као они описани у упутству за ed(1).
Аутоматско чување подешавања. Ако је овај избор укључен, подесиви избори Поноћног наредника ће бити сачувани у датотеци ~/.config/mc/ini при изласку из Поноћног наредника.
Аутоматски менији. Ако је овај избор укључен, при покретању Поноћног наредника ће бити позван кориснички мени. Ово је корисно за изградњу менија за почетнике.
Користи уграђени уређивач. Ако је овај избор укључен, за уређивање датотека ће бити коришћен уграђени уређивач датотека. Ако је овај избор искључен, биће коришћен уређивач задан у променљивој окружења EDITOR. Ако уређивач није задан, биће коришћен vi. Погледајте одељак о уграђеном уређивачу датотека.
Користи уграђени прегледач. Ако је овај избор укључен, за преглед датотека биће коришћен уграђени прегледач датотека. Ако је овај избор искључен, биће коришћен страничник задан у променљивој окружења PAGER. Ако страничник није задан, биће коришћена наредба view. Погледајте одељак о уграђеном прегледачу датотека.
Допуна: прикажи све. У случају да је допуна двосмислена, Поноћни командир ће подразумевано отворити прозор са свим могућим допунама, али само уколико притиснете M-Tab и други пут. Први пут ће само допунити онолико колико је то могуће и писнути у случају двосмислености. Укључите овај избор ако желите да видите све могуће допуне после само једног притиска на M-Tab.
Ротирајућа црта. Ако је овај избор укључен, Поноћни наредник ће у својству показатеља напретка приказати ротирајућу црту у доњем десном углу.
Lynx-олико кретање. Ако је овај избор укључен, моћи ћете да користите тастере са стрелицама да бисте се аутоматски пребацили у директоријум ако је текући избор поддиректоријум а наредбени ред празан. Подразумевано је овај избор искључен.
Пром.дир. прати везе. Овај избор, у случају да је постављен, казује Поноћном нареднику да прати логички ланац директоријума при промени текућег директоријума, било у окнима, било при коришћењу наредбе `cd' (промена директоријума). Ово је подразумевано понашање љуске `bash'. Када је овај избор искључен, Поноћни наредник ће пратити праву структуру директоријума, па ће вас наредба `cd ..' (постављање текућег директоријума на родитељски директоријум), у случају да сте ушли у директоријум преко везе, пребацити у стварног родитеља текућег директоријума, а не у директоријум у ком је веза.
Безбедно брисање. Ако је овај избор укључен, он отежава ненамерно брисање датотека. Наиме, тада је подразумевани избор у дијалозима потврде `Не' уместо `Да'. Овај избор је подразумевано искључен.
Дијалог Изглед вам омогућује да промените општи изглед екрана. Можете да задате да ли ће бити приказани ред менија, наредбени одзивник, ред савета и ред функцијских тастера. У конзолама ГНУ-а или FreeBSD-а можете да задате колико редова је приказано у прозору излаза.
Остатак екранске области заузимају два директоријумска окна. Можете да задате да ли се та област дели усправно или положено. Подела може бити подједнака или можете да задате неједнаку поделу.
Можете да задате да ли би требало истицати посебним бојама дозволе и врсте датотека. Ако је укључено истицање дозвола, делови поља приказа perm (дозволе) и mode (окталне дозволе), који се примењују на корисника Поноћног наредника ће бити истакнути бојом коју задаје кључна реч selected. Ако је укључено истицање врста датотека, датотеке се фарбају у складу са њиховом врстом (нпр. директоријум, датотека сржи, извршна датотека, итд.).
Ако је укључен избор Прикажи мини стање, при дну окана се приказује један ред података о стању тренутно изабране ставке.
Када је покренут у имитатору терминала за Икс, Поноћни наредник поставља наслов терминалског прозора на текући радни директоријум и ажурира га по потреби. Ако је ваш имитатор терминала покварен и видите неисправан излаз при покретању и промени текућег директоријума, искључите избор Наслов прозора Икс терминала.
У овом менију можете подесити изборе потврде при брисању, преписивању датотека, извршавању датотека притиском на тастер `enter' и завршавању рада у програму.
Ово се користи за подешавање опсега видљивих знакова на екрану. Ово подешавање може да буде `7 бита' или `7-bit ASCII' ако ваш терминал или библиотека `curses' подржавају само седмобитни излаз. Поставка `ISO-8859-1' приказује све знаке из мапе изо 8859-1 а `Пуно осмобитно' је за оне терминале који могу да прикажу пуне осмобитне знаке.
Овај дијалог вам омогућава да испробате и промените функцијске тастере, курсорске стрелице и неке друге тастере, како би они исправно радили на вашем терминалу. Често ово није случај, јер су многе терминалске базе непотпуне или покварене.
Можете се кретати уз помоћ тастера `Tab' и пречица за кретање програма `vi' (`h' лево, `j' наниже, `k' навише и `l' десно). Чим једном притиснете било који тастер за померање курсора и он је препознат, можете користити и њега.
Можете испробавати тастере притиском на сваки од њих. Када притиснете тастер и он је исправно препознат, поред назива тог тастера би требало да се појави `Да'. Чим је тастер означен са `Да', он поприма своје уобичајено значење, нпр. при првом притиску на F1 обавиће се само провера тог тастера, али после ње ће притисак на тај тастер приказати помоћ. Исто важи и за тастере са стрелицама. Тастер `Tab' би требало увек да функционише.
Ако неки тастери не раде исправно, нећете видети `Да' при притиску на њих. Онда ћете можда желети да их измените. То можете учинити притиском на дугме са називом тог тастера (мишем или притиском на тастер `Enter' или размакницу после бирања дугмета тастером `Tab' или стрелицама). Онда ће се појавити прозор који ће од вас тражити да притиснете тај тастер. Притисните га и сачекајте док прозор не нестане. Ако желите да прекинете, притисните само једном тастер `Escape' и сачекајте.
Кад завршите са свим тастерима, можете да их сачувате. Дефиниције тастера које сте задали ће бити уписане у одељак [terminal:TERM] ваше датотеке ~/.config/mc/ini (где `TERM' представља назив вашег текућег терминала). Дефиниције тастера који су већ исправно радили се не чувају.
Овај избор вам пружа могућност управљања подешавањима виртуалног система датотека.
Поноћни наредник чува у меморији податке о неким виртуалним системима датотека да би убрзао приступ датотекама из тог система (нпр. спискови датотека добављени са сервера FTP-а).
Такође, како би приступио садржају компримованих датотека (нпр. компримованих датотека врсте `tar'), Поноћни наредник мора да створи привремену некомпримовану датотеку на вашем диску.
Како и подаци у меморији и привремене датотеке на диску заузимају ресурсе, можда ћете желети да подесите параметре остављених података како бисте смањили количину употребљених ресурса или повећали брзину приступа често коришћеним системима датотека.
Систем датотека врсте `tar' мора да прочита целу датотеку само да би приказао списак датотека, због формата архива врсте `tar'. Како је већина датотека врсте `tar' обично компримована, (обичне датотеке врсте `tar' су угрожена врста), систем датотека врсте `tar' мора да их отпакује на диск, на привремено место, и тек тада приступи отпакованој датотеци као што би приступио обичној датотеци врсте `tar'.
Сад, пошто сви ми волимо да разгледамо датотеке и датотеке врсте `tar' свуда на диску, уобичајено је да ћете напустити датотеку врсте `tar' и касније је поново посетити. Пошто је отпакивање споро, Поноћни наредник ће на одређено време смештати све податке у меморију. Када то одређено време истекне, биће ослобођени сви ресурси додељени том систему датотека. Подразумевано време чекања је један минут.
Систем датотека FTP-а (ftpfs) вам омогућава да разгледате директоријуме на удаљеним серверима FTP-а. Он садржи неколико избора.
анонимна лозинка за ftp је лозинка која ће се користити када се пријављујете као `anonymous'. Нека места захтевају исправну адресу епоште. Са друге стране, вероватно не желите да остављате вашу праву адресу епоште на непровереним местима, а посебно уколико не користите филтрирање нежељене поште.
ftpfs чува списак директоријума који добавља са сервера FTP-а у остави. Време трајања оставе се може подесити избором `истекло време за оставу дир. ftpfs-а'. Ниска вредност овог избора може успорити сваку радњу над ftpfs-ом, јер онда свака радња захтева слање захтева серверу FTP-а.
Можете да задате посредничког домаћина FTP-а. Пазите, јер је већина модерних заштитних зидова у потпуности неприметна, макар за FTP (погледајте доле), па се посредници за FTP сматрају застарелим.
Ако није укључено Увек користи посредника за ftp, можете да користите узвичник да бисте укључили посредника за извесне домаћине. Погледајте одељак Систем датотека FTP-а за примере.
Ако је овај избор укључен, програм ће или: гледати датотеку /etc/mc/mc.no_proxy и тражити редове који садрже називе домаћина који су локални (ако назив домаћина почиње тачком, претпоставља се да се ради о домену) и претпоставиће да су називи домаћина без тачака непосредно приступачни. Свим другим домаћинима ће се приступати кроз заданог посредника за FTP.
Можете да укључите употребу датотеке ~/.netrc, у којој се чувају корисничка имена и лозинке за сервере ftp-а. Погледајте netrc(5) за опис формата датотке .netrc.
Користи пасивни режим укључује употребу пасивног режима FTP-а, при коме повезивање ради преноса података покреће клијент, а не сервер. Овај избор се препоручује и подразумевано је укључен. Ако се овај избор искључи, податковна повезивања покреће сервер. Ово може да не ради са одређеним заштитним зидовима.
При покретању, Поноћни наредник ће покушати да учита податке о покретању из датотеке ~/.config/mc/ini. Ако ова датотека не постоји, учитаће податке из датотеке са подешавањима за цео систем. Ако ни она не постоји, ПН ће користити подразумеване поставке.
Наредба Сачувај подешавања ствара датотеку ~/.config/mc/ini чувањем текућих поставки менија `Лево', `Десно' и `Избори'.
Ако укључите избор Аутоматско чување подешавања, ПН ће увек чувати текуће поставке при излазу.
Постоје и поставке које се не могу променити из менија. Да бисте променили те поставке, морате да уређујете датотеку са поставкама из вашег омиљеног уређивача. Погледајте одељак Посебне поставке за више информација.
Можете да извршите наредбе укуцавши их непосредно у ред за унос Поноћног наредника, или избором програма кога желите да извршите редом за бирање у окну и притиском на тастер `Enter'.
Уколико притиснете тастер `Enter' над датотеком која није извршна, Поноћни наредник ће упоредити врсту изабране датотеке са врстама из датотеке врста. Ако је пронађена врста која одговара траженој, онда ће се извршити код придружен тој врсти. Пре извршења наредбе врши се веома једноставно раширење макроа.
Наредбу cd (промена текућег директоријума) тумачи Поноћни наредник; она се не предаје наредбеној љусци ради извршавања. Стога се можда неће вршити сва она згодна раширења и замене макроа које обавља ваша љуска, иако ће се нека примењивати:
Замена тилде. Тилда (~) ће се заменити називом вашег домаћег директоријума, а ако додате корисничко име после тилде, биће замењена називом корисничког директоријума заданог корисника.
На пример, ~guest представља домаћи директоријум корисника guest, а ~/guest је директоријум под именом guest у вашем домаћем директоријуму.
Претходни директоријум. Можете скочити на директоријум који сте претходно користили уз посебан назив директоријума: `-', овако: cd -
Директоријуми CDPATH-а. Ако се директоријум задан у наредби cd не налази у текућем директоријуму, Поноћни наредник ће користити вредност променљиве окружења CDPATH да би тражио директоријум у било ком директоријуму наведеном у тој променљивој.
На пример, могли бисте да подесите вашу променљиву CDPATH на ~/src:/usr/src, тиме омогућивши да пређете у било који поддиректоријум унутар директоријума ~/src и /usr/src, и то са било ког места у систему датотека, користећи његов релативни назив (нпр. cd linux би вас одвело у /usr/src/linux).
Приликом приступа корисничком менију, извршења наредбе зависне од врсте, или покретања наредбе из уноса наредбеног реда, врши се једноставна замена макроа.
Макрои су следећи:
Подршка за подљуске је избор у време превођења програма; она ради са љускама bash, tcsh и zsh.
Када се код подљуске покрене, Поноћни наредник ће зачети упоредни примерак љуске (оне задане у променљивој SHELL, а ако она није задана, онда оне у датотеци /etc/passwd) и покренути га у псеудотерминалу; уместо се да покреће нова љуска сваки пут при извршењу наредбе, наредба ће бити прослеђена подљусци као да сте је ви укуцали. Ово вам омогућава и да мењате променљиве љуске, користите функције љуске и задајете надимке који ће важити до изласка из Поноћног наредника.
Уколико користите љуску bash, можете да задате наредбе које се извршавају при покретању подљуске у вашој датотеци ~/.local/share/mc/bashrc а посебне мапе тастатуре у датотеци ~/.local/share/mc/inputrc. Корисници љуске tcsh могу да задају наредбе које се извршавају при покретању у датотеци ~/.local/share/mc/tcshrc.
При употреби кода подљуске, можете било када да обуставите апликације пречицом C-o и вратите се у Поноћног наредника; уколико сте обуставили апликацију, нећете моћи да се покрећете друге спољашње наредбе све док не завршите рад у апликацији коју сте обуставили.
Додатна одлика употребе подљуски је да се за одзивник који приказује Поноћни наредник користи исти одзивник који користите у љусци.
Одељак ИЗБОРИ садржи више информација о томе како можете да управљате кодом подљуски.
Прозор `Промена дозвола' се користи за промену битова атрибута групе датотека и директоријума. Он се може покренути пречицом C-x c.
Прозор `Промена дозвола' се састоји из два дела - Дозволе и Датотека.
У одељку Датотека су приказани назив датотеке или директоријума и њене дозволе у окталном облику, као и њен власник и група.
У одељку Дозволе постоји низ кућица које одговарају битовима атрибута датотеке. При промени битова атрибута, видећете да се октална вредност у одељку Датотека мења.
Да бисте се померали између контрола (дугмади и кућица), користите тастере са стрелицама или тастер `Tab'. Да бисте променили стање кућица или изабрали дугме користите размакницу. Такође можете да користите пречице са дугмади да бисте их брже активирали. Пречице су приказане у виду истакнутих слова на дугмадима.
Да бисте поставили битове атрибута, користите тастер `Enter'.
При раду са групом датотека или директоријума, потребно је само да притиснете тастер миша када је показивач над битовима које желите да поставите или очистите. Када сте изабрали битове које желите да промените, изаберите једно од дугмади (Постави означене или Очисти означене).
На крају, да бисте атрибуте поставили дословно на оне које сте задали, можете да користите дугме [Постави све] које ће радити над свим означеним датотекама.
[Све означене] поставља само означене атрибуте за све изабране датотеке
[Постави означене] поставља означене битове у атрибутима свих изабраних датотека
[Очисти означене] чисти означене битове у атрибутима свих изабраних датотека
[Постави] поставља атрибуте једне датотеке
[Поништи] поништава наредбу промене дозвола
Наредба промене власника се користи да би се променио власник/група датотеке. Пречица за ову наредбу је C-x o.
Наредба Напредна промена власника представља комбинацију наредби Промена дозвола и Промена власника у један прозор. Можете да одједном промените дозволе и власника/групу датотека.
При копирању, премештању или брисању датотека Поноћни наредник приказује дијалог операција над датотекама. Он приказује датотеке које се тренутно обрађују и проценат текуће датотеке који је обрађен. Ред са бројем приказује колико је означених датотека обрађено. Ред са бајтовима приказује обрађени проценат укупне величине означених датотека. Уколико је брбљивост искључена, неће бити приказани редови датотеке и бајтова.
У дну дијалога постоје два дугмета. Притиском на дугме Прескочи, остатак текуће датотеке ће бити прескочен. Притиском на дугме Прекини, цела операција ће бити прекинута а остале датотеке прескочене.
Постоје још три друга дијалога које можете да покренете током операција са датотекама.
Дијалог грешке вас обавештава о врсти грешке и садржи три избора. Обично ћете бирати дугме Прескочи да бисте прескочили датотеку или дугме Прекини да бисте прекинули целокупну операцију. Можете такође да изаберете дугме Понови уколико сте проблем решили са другог терминала.
Дијалог замене се приказује када покушате да копирате или преместите датотеку преко постојеће датотеке. Дијаог приказује датуме и величине обеју датотека. Притисните дугме Да како бисте преписали датотеку, дугме Не како бисте прескочили датотеку, дугме Све да бисте преписали све датотеке, дугме Ништа да не препишете ниједну датотеку а дугме Ажурирај да бисте преписали датотеку ако је изворна датотека новија од одредишне. Можете да прекинете целу операцију притиском на дугме Прекини.
Дијалог рекурзивног брисања се приказује када покушате да обришете директоријум који није празан. Притисните дугме Да како бисте рекурзивно обрисали директоријум, дугме Не како бисте прескочили директоријум, дугме Све како бисте обрисали све директоријуме а дугме Ништа како бисте прескочили све непразне директоријуме. Можете да прекинете целу операцију притиском на дугме Прекини. Уколико изаберете дугме Да или Све, бићете упитани за потврду. Притисните Да само уколико сте заиста уверени да желите да рекурзивно бришете тај директоријум.
Уколико сте означили датотеке и над њима спровели операцију, одозначиће се само датотеке над којима је операција успела. Датотеке које нису успеле или су прескочене остају означене.
Операције копирања/премештања вам омогучавају да на лак начин преносите називе датотека. Да бисте то урадили, морате да задате исправну изворну маску, и да задате неке џокерске знаке, обично у наставку одредишта. Све датотеке које одговарају изворној масци ће бити копиране/преименоване у складу са одредишном маском. Уколико постоје означене датотеке, биће преименоване само означене датотеке које одговарају изворној масци.
Постоје и други избори које можете да поставите:
Прати везе
одређује да ли да се симвезе и тврде везе из изворног директоријума (и рекурзивно из поддиректоријума) превежу у одредишном директоријуму или да им се прекопира садржај.
Зарони у поддиректоријуме
одређује шта се ради када би требало копирати изворни директоријум, али одредишни директоријум већ постоји. Подразумевана радња је да се садржај изворног директоријума копира у одредишни директоријум. Укључивањем овог избора изворни директоријум ће копирати као поддиректоријум одредишног директоријума.
На пример, уколико желите да копирате директоријум `/trla' који садржи датотеку `baba' у `/lan/trla', који већ постоји. Подразумевано (када избор Зарони у поддиректоријуме није постављен), ПН ће копирати датотеку `/trla/baba' у датотеку `/lan/trla/baba'. Укључивањем овог избора биће створен директоријум `/lan/trla/trla', а датотека `/trla/baba' ће бити копирана у `/lan/trla/trla/baba'.
Очувај атрибуте
одређује да ли да се чувају дозволе, датуми и (у случају да сте администратор) власник изворних датотека. Ако овај избор није постављен, поштоваће се текућа вредност подразумеване маске (umask).
Користи обрасце љуске: укључено
Када је избор Обрасци љуске укључен, можете да користите џокерске знаке `*' и `?' у изворној масци. Они функционишу на исти начин као у љусци. У одредишној масци су дозвољени само џокерски знаци `*' и `\<цифра>'. Први џокерски знак `*' у одредишној масци одговара првој џокерској групи из изворне маске, други знак `*' одговара другој, итд. Џокерски знак `\1' одговара првој џокерској групи из изворне маске, знак `\2' другој, и тако даље до `\9'. Џокерски знак `\0' представља цео назив изворне датотеке.
Ево два примера:
Ако је изворна маска `*.tar.gz', одредиште је `/bla/*.tgz' а датотека која се копира `foo.tar.gz', копија ће се звати `foo.tgz' у директоријуму `/bla'.
Уколико претпоставимо да желите да замените основни део назива и врсту, како би датотека `dato.c' постала `c.dato' итд, било би потребно да задате изворну маску `*.*' а одредишну `\2.\1'.
Користи обрасце љуске: искључено
Уколико је избор Обрасци љуске искључен, ПН неће самостално груписати обрасце. У изворној масци ћете морати да користите изразе као што је `\(...\)' да бисте задали значење за џокерске знаке у одредишној масци. Ово је флексибилније, али и захтева више куцања. Иначе, одредишне маске су сличне ситуацији у којој су обрасци љуске укључени.
Ево два примера:
Ако је изворна маска `^\(.*\)\.tar\.gz$', одредишна маска `/lan/*.tgz' а датотеку би требало копирати у `baba.tar.gz', копија ће се наћи у `/lan/baba.tgz'.
Претпоставимо да желите да замените основни назив датотеке и врсту, како би датотека `dato.c' постала `c.dato' итд. Изворна маска за ово је `^\(.*\)\.\(.*\)$' а одредишна `\2.\1'.
Претварања великих у мала слова и обрнуто
Можете и да промените да ли су слова мала или велика у називима датотека. Уколико користите `\u' или `\l' у одредишној масци, следећи знак ће бити претворен у велика слова или мала слова, тим редом.
Уколико користите `\U' или `\L' у одредишној масци, следећи знаци ће бити претворени у велика или мала слова, тим редом, све до следећег `\E', `\U', `\L' или краја назива датотеке.
`\u' и `\l' су јачи од `\U' и `\L'.
На пример, уколико је изворна маска `*' (при укљученим обрасцима љуске) или `^\(.*\)$' (при искљученим обрасцима љуске) а одредишна маска је `\L\u*', називи датотека ће бити пребачени у такве, који имају почетно велико, а остала мала слова.
Можете да користите и `\' као знак за цитирање. На пример, `\\' је обрнута коса црта а `\*' је звездица.
Уграђени прегледач датотека пружа два режима приказа: аски и хексадекадни. Да бисте сменили приказе, користите тастер F4. Уколико имате инсталиран ГНУ-ов програм gzip, он ће бити коришћен за самораспакивање датотека по потреби.
Прегледач ће покушати да користи најбољи начин за приказ података који пружа ваш систем или врста датотека. Уграђени прегледач датотека ће тумачити неке низове ниски како би поставио атрибуте полуцрног или подвученог исписа, на тај начин улепшавајући приказ ваших датотека.
У хексадекадном режиму могућност за претраживање прихвата текст под наводницима и константне бројеве. Текст у наводницима се тражи дословно, без окружујућих наводника. Сваки број представља један бајт који се тражи. Можете да мешате цитирани текст са константама на следећи начин:
"Ниска" -1 0xBB 012 "још текста"
Приметите да је 012 октални број. -1 се претвара у 0xFF.
Ево још неких детаља о прегледачу: на системима који имају системски позив mmap(2), програм мапира датотеку уместо да је учита; уколико систем нема системски позив mmap(2) или датотека одговара радњи која захтева филтар, онда ће прегледач користити растуће прихватнике, тиме учитавајући само оне делове датотеке којима стварно приступате (овим су обухваћене и компримоване датотеке).
Ево списка радњи које су придружене тастерима које Поноћни наредник прихвата у уграђеном прегледачу.
F1 Покреће уграђени хипертекстуални прегледач помоћи.
F2 Смењује режим прелома.
F4 Смењује хексадекадни режим.
F5 Иди на ред. Ово ће вас упитати за број реда и приказаће тај ред.
F6, /. Претрага регуларних израза.
?, Претрага регуларних израза уназад.
F7 Обична претрага / претрага у хексадекадном режиму.
C-s, F17, n. Покреће обичну претрагу уколико израз за претрагу није претходно задан, а иначе налази следеће задовољење.
C-r. Покреће претрагу уназад уколико израз за претрагу није претходно задан, а иначе налази уназад следеће задовољење.
F8 Смењује сирови/рашчлањени режим: ово ће приказати датотеку онако каква је она на диску или, у случају да је у датотеци mc.ext.ini задан филтар за обраду, као излаз филтра. Текући режим је увек онај други од оног који стоји на натпису дугмета, пошто се на дугмету налази режим који укључујете тим тастером.
F9 Смењује форматирани/неформатирани режим: када је укључен форматирани режим, прегледач ће тумачити неке низове ниски, како би приказао полуцрн и подвучен текст у различитим бојама. Такође, натпис дугмета садржи неукључени режим.
F10, Esc. Излази из уграђеног прегледача датотека.
следећа-страна, размакница, C-v. Клиза једну страну унапред.
претходна-страна, M-v, C-b, backspace. Клиза једну страну уназад.
стрелица-наниже Клиза један ред унапред.
стрелица-навише Клиза један ред уназад.
C-l Освежава екран.
C-o Прелази у подљуску и приказује наредбени екран.
[n] m Поставља ознаку `n'.
[n] r Скаче на ознаку `n'.
C-f Скаче на следећу датотеку.
C-b Скаче на претходну датотеку.
M-r Смењује лењир.
Можете да саопштите прегледачу датотека како да прикаже датотеку, погледајте одељак уређивање датотеке врста.
Уграђени уређивач датотека је моћан екрански уређивач. Он може да уређује датотеке величине до 64 мегабајта. Могуће је уређивати бинарне датотеке. Уграђени уређивач датотека се покреће преко тастера F4 уколико је избор if the use_internal_edit постављен у датотеци са почетним поставкама.
Одлике које су тренутно подржане су: копирање, премештање, брисање, исецање, лепљење блокова; опозив тастер-по-тастер; падајући менији; уметање датотека; макронаредбе; претраживање и замена регуларним изразима; означавање текста уз помоћ пречице shift-стрелица (уколико то подржава терминал); смењивање уметања и преписивања текста; прелом редова; самоувлачење; подесива величина табулатора; истицање синтаксе за разне врсте датотека и избор да се блокови текста прослеђују наредбама љуске, као што су `indent' и `ispell'.
Уређивач се врло лако употребљава и да бисте га користили није вам потребно посебно подучавање. Да бисте видели која пречица шта ради, погледајте одговарајући падајући мени. Друге пречице су: тастери за кретање у комбинацији са тастером `Shift' за означавање текста. Ctrl-Ins копира у датотеку `mcedit.clip' а Shift-Ins лепи из датотеке `mcedit.clip'. Shift-Del исеца у `mcedit.clip', а Ctrl-Del брише означени текст. Такође функционише и означавање мишем, а можете, као и обично, да заобиђете миша држећи тастер `shift' уз превлачење мишем да бисте омогућили обично терминалско означавање мишем.
Да бисте задали макро, притисните Ctrl-R а онда откуцајте тастере које желите да извршите. Када сте готови, притисните поново Ctrl-R. Тада можете да доделите макро било којем тастеру притиском на тај тастер. Макро ће бити извршен када притиснете Ctrl-A и додељени тастер. Макро ће такође бити извршен ако притиснете тастере `Meta', `Ctrl' или `Esc' са додељеним тастером, уз услов да се та пречица не користи за нешто друго. Када су једном задане, макронаредбе се смештају у датотеку ~/.local/share/mc/mcedit/mcedit.macros у вашем домаћем директоријуму. Можете да обришете макро брисањем одговарајућег реда у овој датотеци.
F19 ће форматирати текући означени блок (обичан текст или код у језику Це или Це++ или другом). Овим се управља преко датотеке /usr/share/mc/edit.indent.rc која ће бити копирана у ~/.local/share/mc/mcedit/edit.indent.rc у вашем домаћем директоријуму први пут када је будете користили.
Уређивач такође приказује неамеричке знаке (160 и више). При уређивању бинарних датотека би требало да поставите битове приказа на 7 битова, у менију Избори, како бисте задржали исправно исцртавање размацима.
Нека Поноћни наредник куца место вас.
Ово представља покушај да се изврши допуна у тексту пре текуће позиције. ПН ће покушати допуну, сматрајући да је текст променљива (уколико текст почиње знаком $), корисничко име (уколико текст почиње знаком ~), назив домаћина (уколико текст почиње знаком @) или наредба (уколико сте у наредбеном реду, где можете да укуцате наредбу, могуће допуне ће бити и резервисане речи љуске и уграђене наредбе љуске). Уколико ништа од овога не одговара, покушаће допуну назива датотеке.
Допуна назива датотеке, корисничког имена, променљивих и назива домаћина функционише у свим редовима уноса, док је допуна наредби специјалност наредбеног реда. Уколико је допуна двосмислена (постоји више различитих могућности), ПН ће писнути а оно што ће урадити следеће зависи од стања избора Допуна: прикажи све у дијалогу Подешавања. Уколико је овај избор укључен, после текуће позиције ће искочити списак свих могућности, и моћи ћете да изаберете исправну ставку тастерима са стрелицама и тастером Enter. Можете и да укуцате прва слова којима се могућности разликују једна од друге како бисте се преместили на подскуп свих могућности и допунили што више. Уколико поново притиснете M-Tab, у списку ће бити приказан само подскуп, а иначе ће бити означена прва ставка која одговара свим претходним знаковима. Чим нестане двосмислености, дијалог ишчезава, али га можете сакрити тастерима за поништавање Esc, F10 и тастерима са стрелицама налево и надесно. Уколико је избор Допуна: прикажи све искључен, дијалог ће искочити само уколико притиснете пречицу M-Tab по други пут; када је притиснете први пут ПН ће само писнути.
Поноћни наредник садржи слој кода за приступ систему датотека; овај слој кода се назива скретница виртуалног система датотека. Скретница виртуалног система датотека омогућава Поноћном нареднику да ради над датотекама који се не налазе у Униксовом систему датотека.
За сада се уз Поноћног наредника испоручује неколико Виртуалних система датотека (ВСД): систем датотека `local', који се користи за приступ обичном Униксовом систему датотека; систем датотека ftpfs, који се користи за рад са датотекама на удаљеним системима преко протокола FTP; систем датотека tarfs, који се користи за рад са обичним и компримованим датотекама врсте `tar'; систем датотека undelfs, који се користи за опоравак обрисаних датотека на системима датотека `ext2' (подразумевани систем датотека за систем ГНУ), fish (за рад са датотекама преко повезивања љуске, као што су `rsh' и `ssh').
Обезбеђен је и општи систем extfs (спољашњи виртуални систем датотека), како би се лако прошириле могућности ВСД преко списа и спољашњег софтвера.
Код скретнице ВСД ће тумачити све коришћене путање и усмеравати их на исправан систем датотека; формати који се користе за сваки од система датотека су описани касније у њиховим одељцима.
Систем датотека FTP-а (ftpfs) вам омогућава да радите са датотекама на удаљеним машинама. Да бисте га користили, можете да користите ставку менија Повезивање FTP-ом или да директно поставите ваш текући директоријум преко наредбе cd (пром.дир.) на путању која изгледа овако:
ftp://[!][корисник[:лозинка]@]машина[:порт][удаљени-дир]
Елементи корисник, порт и удаљени-дир су необавезни. Уколико задате елемент корисник, Поноћни наредник ће се пријавити на удаљену машину под тим корисничким именом, а иначе ће користити анонимну пријаву или корисничко име из датотеке ~/.netrc. Необавезни елемент лозинка представља лозинку која се користи за повезивање. Не препоручује се употреба лозинке у називу директоријума ВСД-а, јер се она онда може појавити на екрану као обичан текст и може да буде сачувана у историју директоријума.
Да бисте укључили посредника за FTP, ставите ! (узвичник) пре назива домаћина.
Примери:
ftp://ftp.nuclecu.unam.mx/linux/local
ftp://tsx-11.mit.edu/pub/linux/packages
ftp://!iza.zast.zida.edu.cs/pub
ftp://guest@udaljeni-domacin.com:40/pub
ftp://miguel:xxx@server/pub
Молим да ради избора ftpfs-а погледате дијалог Виртуални систем датотека.
Систем датотека врсте `tar' вам омогућава приступ само за читање вашим датотекама врсте `tar' преко наредбе `chdir' (промена текућег директоријума). Да бисте прешли у датотеку врсте `tar', можете да користите наредбу промене текућег директоријума уз следећу синтаксу:
/datoteka.tar/utar://[дир-унутар-дат]
Датотека `mc.ext.ini' већ садржи пречицу за датотеке врсте `tar', што значи да можете само показати на датотеку врсте `tar' и притиснути `Return' или `Enter' да бисте ушли у њу; погледајте одељак Уређивање датотеке врста за детаље како да ово обавите.
Примери:
mc-3.0.tar.gz/utar://mc-3.0/vfs
/ftp/GCC/gcc-2.7.0.tar/utar://
Последњи ред задаје пуну путању архиве врсте `tar'.
Систем датотека fish је систем датотека заснован на мрежи који вам омогућава да радите са датотекама на удаљеној машини, као да су оне у локалу. Да бисте ово користили, друга страна мора да има покренут сервер `fish', или да поседује љуску сагласну са љуском `bash'.
Да бисте се повезали на удаљену машину, потребно је само да поставите текући директоријум на посебан директоријум чији назив је у следећем формату:
sh://[корисник@]машина[:избори]/[удаљени-дир]
Елементи корисник, избори и удаљени-дир су необавезни. Уколико задате елемент корисник, Поноћни наредник ће покушати да се пријави на удаљену машину под тим корисничким именом, а иначе ће користити ваше корисничко име.
Могући избори су `C' - користи компримовање и `rsh' - користи `rsh' уместо `ssh'. Уколико је присутан елемент удаљени-дир, ваш текући директоријум на удаљеној машини ће бити постављен на тај директоријум.
Примери:
sh://onlyrsh.mx:r/linux/local
sh://joe@hocu.komprimovanje.edu:C/private
sh://joe@nekomprimovan.ssh.edu/private
На ГНУ-овим системима, уколико сте од програма `configure' захтевали да користи могућности одбрисања на систему датотека `ext2fs', моћи ћете да користите систем датотека за одбрисање. Опоравак обрисаних датотека је могућ само на системима датотека врсте `ext2'. Систем датотека за одбрисање је само спрега за добављање свих обрисаних датотека на систему датотека `ext2fs' библиотеке `ext2fs'-а. Он омогућава издвајање изабраних датотека у обичну партицију.
Да бисте користили овај систем датотека, морате да поставите текући директоријум на посебни назив датотеке који се састоји од префикса `undel://' и назива датотеке у којој се налази систем датотека.
На пример, да бисте опоравили обрисане датотеке на другој партицији првог скази диска под ГНУ-ом, можете да користите следећу путању:
undel://sda2
Учитавање тражених података пре него што можете да почнете разгледање датотека може потрајати.
extfs вам омогућавају да на лак начин спојите бројне одлике и системе датотека са ГНУ-овим Поноћним наредником, пишући списе.
Системи датотека `extfs'-а се могу поделити у две категорије:
1. Самостални системи датотека, који нису повезани ни са једном стварном датотеком. Они представљају извесне податке за цео систем у виду стабла директоријума. Можете их позвати куцајући '`cdназивсд://'' где је `називсд' кратки назив система `extfs'-а (погледајте доле). Примери оваквих система датотека су `audio' (наводи звучне траке на CD-овима) или `apt' (списак свих Дебијанових пакета на систему).
На пример, да бисте добили списак трака врсте `CD-Audio' са вашег уређаја за CD-ROM-ове, можете да откуцате
cd audio://
2. `Архивни' системи датотека (као што су `rpm', `patchfs' и други), који представљају садржај датотеке у виду стабла директоријума. Они се могу састојати од `стварних' датотека, које су компримоване у архиву (`urar', `rpm') или виртуалних датотека, као што су поруке у сандучићима (`mailfs') или делови закрпе (`patchfs'). Да бисте приступили таквим системима датотека, требало би да на назив архиве надовежете `називсд://.' Приметите да сама архива може да буде у другом виртуалном систему датотека.
На пример, да бисте приказали садржај архиве врсте `zip' под називом `dokumenti.zip', откуцајте
cd dokumenti.zip/uzip://
На више начина, можете да сматрате да су спољашњи системи датотека као и сви остали директоријуми. На пример, можете их додати у брзи списак или прећи у њих из историје директоријума. Важно огреничење је то што не можете да покрећете наредбе љуске из спољашњих система датотека као на другим не-локалним ВСД.
Општи списи спољашњих система датотека који се испоручују уз Поноћног наредника су:
Можете да придружите врсту датотеке одређеном спољашњем систему датотека, као што је то описано у одељку уређивање датотеке врста. Ево примера ставке за Дебијанове пакете:
regex/.deb$
Отвори=%cd %p/deb://
Поноћни наредник ће покушати да открије да ли ваш терминал подржава боје преко базе терминала и назива вашег терминала. Понекад се он може збунити, па ћете можда желети да захтевате режим у боји или да искључите режим у боји преко прекидача `-c' и `-b', тим редом.
Уколико је програм преведен са управитељом екрана `S-Lang' уместо `ncurses', ПН ће такође проверити да ли је постављена променљива COLORTERM, која има сличан ефекат као прекидач `-c'.
Можете да задате терминале који увек захтевају режим у боји додавањем променљиве color_terminals у одељак `Colors' датотеке са почетним поставкама. Ово ће спречити Поноћног наредника да покуша да открије да ли ваш терминал подржава боје. Ево примера:
[Colors] color_terminals=linux,xterm color_terminals=terminal-name1,terminal-name2...
Програм се може превести и са подршком за `ncurses' и `S-Lang'; `ncurses' нема начина да захтева режим у боји: он користи само податке из базе терминала.
Поноћни наредник поседује начин да промени подразумеване боје. За сада се боје подешавају преко променљиве окружења MC_COLOR_TABLE или одељка `Colors' у датотеци са почетним поставкама.
У одељку `Colors', подразумевана мапа боја се учитава из променљиве base_color. Можете да задате другачију мапу боја терминала коришћењем назива терминала као кључ у овом одељку. На пример:
[Colors] base_color= xterm=menu=magenta:marked=,magenta:markselect=,red
Формат задавања боје је следећи:
<кључнареч>=<бојатекста>,<бојапозадине>:<кључнареч>= ...
Боје су необавезне, док кључне речи могу бити: normal, selected, marked, markselect, errors, input, reverse, gauge. Боје менија су: menunormal, menusel, menuhot, menuhotsel, menuinactive. Боје дијалога су: dnormal, dfocus, dhotnormal, dhotfocus. Боје помоћи су: helpnormal, helpitalic, helpbold, helplink, helpslink. Боја прегледача је: viewunderline. Посебне боје за истицање су: executable, directory, link, stalelink, device, special, core. Viewer colors are: viewnormal, viewbold, viewunderline, viewselected. Боје уређивача су: editnormal, editbold, editmarked.
input одређује боју редова за унос који се користе у дијалозима упита.
gauge одређује боју испуњеног дела реда напретка, који се користи за приказ напретка операција над датотекама, као што је копирање.
Дијалози користе следеће боје: dnormal се користи за обичан текст, dfocus се користи за тренутно изабрану контролу, dhotnormal се користи за разликовање боје пречице у обичним контролама, а боја dhotfocus се користи за боју истицања у тренутно изабраној контроли.
Менији користе исту шему, али користе изнаке menunormal, menusel, menuhot, menuhotsel и menuinactive.
Помоћ користи следеће боје: helpnormal се користи за обичан текст, helpitalic се користи за текст који је у страници упутства истакнут курзивом, helpbold се користи за текст који је у страници упутства истакнут полуцрним словима, helplink се користи за хипервезе које нису изабране, а helpslink се користи за изабране хипервезе.
Посебне боје истицања одређују како су датотеке приказане у случају да је укључено истицање датотека (погледајте одељак Изглед). directory се користи за директоријуме или симболичке везе ка директоријумима; executable за извршне датотеке; link се користи за симболичке везе које нису ни бајате нити указују на директоријум; stalelink се користи за бајате симболичке везе; device - знаковни уређаји и блок уређаји; special се користи за посебне датотеке, као што су цеви и утичнице; core је за датотеке сржи.
Могуће боје су: black, gray, red, brightred, green, brightgreen, brown, yellow, blue, brightblue, magenta, brightmagenta, cyan, brightcyan, lightgray и white. Постоји и посебна кључна реч за провидну позадину. Она гласи: `default' и може да се користи само за боју позадине. На пример:
[Colors] base_color=normal=white,default:marked=magenta,default
Већина подешавања Поноћног наредника се могу изменити из менија. Међутим, постоји нешто поставки које се могу изменити само уређивањем датотеке поставки.
Ове променљиве се могу подесити у вашој датотеци `~/.config/mc/ini':
Поноћни наредник обезбеђује начин да поправи вашу системску базу терминала без потребе за администраторским привилегијама. Поноћни наредник претражује системску датотеку са почетним поставкама (датотеку `mc.lib' у библиотечком директоријуму Поноћног наредника), онда одељак `terminal:назив-вашег-терминала' у датотеци `~/.config/mc/ini', и онда одељак `terminal:general', чији сваки ред садржи симбол тастера кога желите да задате, после кога следи знак једнакости и задавање тастера. Можете да користите посебан облик `\e' да бисте представили наведени знак и `^x' да бисте представили знак `control-x'.
Доступни симболи тастера су:
f0 до f20 Функцијски тастери f0-f20 bs backspace home тастер `home' end тастер `end' up тастер `стрелица навише' down тастер `стрелица наниже' left тастер `стрелица налево' right тастер `стрелица надесно' pgdn тастер `page down' pgup тастер `page up' insert знак `insert' delete знак `delete' complete за допуну
На пример, како бисте задали да тастер `insert' буде `Escape + [ + O + p', можете да поставите ово у датотеци са почетним поставкама:
insert=\e[Op
Симбол тастера complete представља низове цитирања који се користе за поступак допуне; ово се подразумевано покреће са M-tab, али можете да задате и друге пречице за исту радњу (на оним тастатурама са тонама финих и неискоришћених тастера).
Програм ће добавити све своје податке у односу на променљиву окружења MC_DATADIR. Ако ова променљива није постављена, биће употребљен директоријум /usr/share/mc.
/usr/share/mc/help/mc.hlp
/usr/share/mc/mc.ext.ini
~/.config/mc/mc.ext.ini
/usr/share/mc/mc.ini
/usr/share/mc/mc.lib
~/.config/mc/ini
/usr/share/mc/hints/mc.hint
/usr/share/mc/mc.menu
~/.config/mc/menu
~/.cache/mc/Tree
./.mc.menu
Овај програм се расподељује под одредбама ГНУ-ове опште јавне лиценце коју је објавила Задужбина за слободни софтвер. Погледајте уграђену помоћ за детаље о Лиценци и одсуству гаранције.
Најновија верзија овог програма се може наћи на адреси http://ftp.midnight-commander.org/.
ed(1), gpm(1), terminfo(1), view(1), sh(1), bash(1), tcsh(1), zsh(1).
Страница Поноћног наредника на Међународној мрежи: https://www.midnight-commander.org/
Аутори и дародавци су наведени у датотеци AUTHORS из изворне дистрибуције.
Погледајте датотеку TODO из дистрибуције за информације о томе шта остаје да се уради.
Ако желите да пријавите проблем у вези са програмом, молим да пошаљете еписмо на следећу адресу: mc-devel@lists.midnight-commander.org.
Доставите детаљан опис грешке, верзију програма коју користите (mc -V приказује овај податак) и оперативни систем под којим покрећете програм. Ако програм крахира, било би нам корисно да нам пошаљете мапу стога (stack trace).
| January 2023. | ПН верзија 4.8.29 |